Više v. d. službenika nego izabranih na konkursu – kako zaustaviti takvu praksu

Gotovo polovina visokih državnih službenika je u statusu vršioca dužnosti, a idealno bi bilo, kažu u Vladinoj Službi za upravljanje kadrovima, da ih bude oko 10, najviše 20 odsto. Višegodišnju praksu upućeni vide kao prepreku za samostalni rad rukovodilaca i profesionalizaciju državne uprave nužne i zbog evropskog puta Srbije. Ipak, u Ministarstvu državne uprave kažu da ima napretka i da se smanjuje broj vršilaca dužnosti.

Rade na visokim pozicijama u državnoj upravi i službama Vlade, na primer kao direktor ili pomoćnik ministra, a za to nisu izabrani na konkursu. Oni su vršioci dužnosti i takvih je 184. Manje je onih koje je na položaj doveo konkurs – njih 147. Trenutno nije popunjeno 49 položaja.

"Glavni razlog za imenovanje vršilaca dužnosti je to što oni mogu biti zamenjeni na bilo kojoj sednici Vlade i bez bilo kakvog obrazloženja, za razliku od onih koji su postavljeni na konkursu za koje se ti razlozi moraju naći, dakle to mora biti neka nestručnost u radu ili nesprovođenje obaveza, tako da vršioci dužnosti po prirodi stvari duguju zahvalnost onom ko ih je predložio", kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija".

Zakon je propisao, u v. d. stanju može se biti najduže šest do devet meseci. Međutim, trenutno je čak 116 vršilaca dužnosti u prekoračenom roku. Mnogi ostaju u v. d. statusu uprkos tome što konkursna komisija predloži kandidate za to mesto.

"Taj spisak dolazi do osobe za predlaganje tog kandidata, pošto smo konkretno imali pitanje za pomoćnika ministra, to je ministar, mininstar ima spisak te tri osobe, on može da obavi dodatan razgovor sa njima, on ima mogućnost da jednu od te tri osobe predloži Vladi na izbor, a ima mogućnost da ne izabere nikog, on može imati očekivanja da će dobiti kvalitetnije kadrove u drugom postupku, u ponovljenom konkursu", navodi navodi Dejan Kostić iz Službe Vlade za upravljanje.

I tako može unedogled jer Zakon, kažu stručnjaci, ne ograničava koliko puta predlagač može da odbije kandidate konkursne komisije.

"Mislim da nije postojao konkurs koji se ponovio više od dva puta, da idemo mi sa ponavljanjem, sa ponavljanjem, ne mogu da se setim da je bilo takvog slučaja."

Na preveliki broj vršilaca dužnosti, Srbiju upozorava i Evropska komisija.

"U poslednjem izveštaju, dakle šestomesečnom izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, ovaj problem postavljanja visokih državnih službenika u v. d. status pominje se u kontekstu borbe protiv korupcije, dakle takvi službenici, sumnja se, nemaju dovoljan integritet ni u borbi protiv korupcije, niti u samostalnom i profesionalnom donošenju odluka i u preuzimanju odgovornosti u skladu sa zakonom", ističe Nataša Dragojlović iz nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

A po Zakonu, od prošle godine, vršilac dužnosti mora da bude iz reda državnih službenika, ne kao nekad da dođe, na primer, iz neke firme. Koliko se to poštuje odgovora nema.

Ministarstvo državne uprave najavljuje da će se pitanje profesionalizacije visokih državnih službenika naći u izradi nove Strategije i navode da im je cilj da se dođe od pravnog okvira koji bi prekinuo praksu masovnih v. d. stanja.