Niko se nije javio na tender za biciklističke stanice

Između parkiranih automobila, pa na kolovoz, pored kamiona, autobusa - nije bezbedno ni za one koji su vrhunski vozači.

"Želimo više biciklističkih staza, želimo da ekologija postane kroz biciklizam jedan okvir koji će dati odgovore u uređivanju saobraćaja jer u ovom trenutku imate stotine hiljada automobila koji zagađuju. Ako bi samo 10 odsto od tog broja automobila prešlo da biciklom ide na posao, imali biste već mnogo uređeniju situaciju", navodi Petar Stakić iz "Sporta za sve".

Prema nekim podacima, u Beogradu ima oko 200.000 bicikala, ali da bi ih što više ljudi korostilo, neophodna je infrastruktura.

"Recimo, od 25. maja do Ade Ciganlije trenutno je staza u prekidu, osnosno tamo je sada sa vodom i blatom vezano za izgradnju onih novih građevina, ali je sigurno da se ono što imamo ne koristi na pravi način u mnogim situacijama i zbog toga što automobilisti parkiraju, ako opomenete nekoga rizikujete, dešavalo se često da onda bude pretnji itd", dodaje Petar Stakić.

Nebojša Stojković iz "Ulice za bicikliste" smatra da se dosta toga najavljuje, ali malo toga menja.

"Infrastruktura se slabo održava, imamo staze koje nisu 20 godina rađene ponovo, negde ih je uništio zub vremena, negde je korenje drveća koje je pored staze, jednostavno podigne delove te staze i na to niko ne obraća pažnju", ističe Stojković.

Odbornici Skupštine grada usvojili su letos projekat javno-privatnog partnerstva za javne bicikle. Planirana je gradnja 150 stanica sa oko 900 bicikala.

"Možete zamisliti koliko bi rešilo tu priču, ako bi imali pedesetak ili 100 takvih stanica u tom širem prstenu oko Beograda, koliko bi ljudi to koristilo i koliko bi korostilo da se smanji ovo zagađenje i ova gužva koju imamo u Beogradu", napominje Petar Stakić.

Biciklističke staze po pravilu treba da idu uz saobraćajnicu, ali da budu odvojene od pešaka i kolovoza.

"Ona ide uz ulicu jer biciklisti jesu deo saobraćaja, oni imaju neka vozila, bicikl jeste vozilo i treba da bude negde uz saobraćajnicu. Šta je problem, ovde imamo gomilu automobila koji su parkirani, upravo ini recimo zauzimaju u ovom gradu bukvalno stotine i stotine kilometara potencijalnih biciklističkih staza", ukazuje Stojković.

I kada pomislimo da je teško naći privatnog partnera za biciklističke stanice, prostor za staze, dovoljno parking mesta za automobile, ne treba zaboraviti: za pola sata bicikliranja potroši se 300 kalorija, a sat vožnje uštedi 1,4 kilograma ugljen-dioksida.