Nekoliko scenarija čeka Srbiju ako Erdogan pusti milione migranata iz Turske

Desetine turskih vojnika poginulo je u vazdušnom napadu u Idlibu, nakon čega je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponovo pripretio svojim dežurnim kecom u rukavu – migrantima.

U kampovima u Turskoj smešteno je nekoliko miliona izbeglica. Tačan broj se ne zna, ali njihov broj varira između dva i četiri miliona. Pojedine zemlje u regionu, poput Grčke i Bugarske, ojačavaju granice za slučaj da se obistine Erdoganove pretnje.

Dok mediji prenose da je grupa od oko trista migranata već krenula put grčke granice, UNHCR tvrdi da nisu primećene veće kretnje. Šta čeka Srbiju, koja je tokom migrantske krize 2015. godine bila među glavnim tranzitnim zemljama migranata na putu ka Zapadnoj Evropi?

Prvi scenario 

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže za RTS da bi situacija sa migrantima u Srbiji potencijalno mogla da bude vrlo loša ukoliko Turci puste migrante.

Najcrnji mogući scenario koji bi mogao da čeka Srbiju je, kako kaže, da Erdogan pusti migrante ka Evropi, a potom i Grčka. Na mađarskoj granici sa Srbijom su, istovremeno, ograde i žica.  

"Već sada se ljudi izguruju sa severa, ne vidim da bi to moglo da se promeni. Mislim da bi to isto moglo da se desi, to je onda veliki izazov jer treba zbrinuti sve te ljude", navodi direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Drugi scenario

Postoji verovatnoća da će migrante, ukoliko krenu iz Turske, zaustaviti grčka vojska i policija.

"Evropa je spremna i nije željna da ponovi situaciju iz 2015. godine. Od tada ona gradi sistem povezanih sudova od država na Balkanu da se zaustavi veći priliv", objašnjava Đurović.

Migracija, napominje, treba da se drži dalje od obala i da se ne dozvoli priliv do grčkog kopna.

"Mi smo u svim scenarijima osim ako se migracija zaustavi na moru jer smo poslednji u nizu tih povezanih sudova i čeka nas barijera na našim severnim granicama", ističe direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Situacija u Srbiji već zabrinjavajuća, ne treba očekivati 2015.

Već sada se, ističe Đurović, vidi pojačan priliv ljudi u Srbiju. Prema procenama Centra, od početka godine ušlo je 10.000 migranata i sve je više ljudi koji traže azil.

"Već sad imamo problem u smeštaju ljudi, ima socijalnih problema, situacija koja se ne kontroliše, već sad se guraju ljudi u zemlju nazad", navodi Đurović.

Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do većeg priliva migranata Srbija ne treba silom da pokušava da ih zaustavi.

"To je protivno ljudskim pravima, izbeglištvo ne može da se zaustavi. Ne možemo ni da postavimo zidove zbog terena jer se graničimo sa mnogo zemalja. To nije pitanje", naglašava direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

U slučaju da Turska pusti migrante neophodno je da se situacija koordinira sa zemljama u regionu i da Srbija ne bude prepuštena sama sebi.

"Moraju svi politički, diplomatski kapaciteti da se iskoriste. Srbija mora ovo dugoročno da gleda. Ako se ne desi sada, mora da se ojača koordinacija i razumevanje da se reše problemi. Ako sve izostane i sada i u budućnosti, ne vidim drugo rešenje osim da se sistem priprema da ublaži sve te efekte nekontrolisane migracije – da se povećaju kapaciteti, sistemsko rešavanje, procedure, hrana, komunikacija sa našim građanima. Mora da se ima adekvatan sistem", smatra Đurović.

Ipak, kako kaže, ne treba očekivati da se ponovi situacija iz 2015. godine kada je balkanskom migrantskom rutom prošlo nekoliko stotina hiljada migranata. 

Za sada strpljenje

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila smatra da za sada treba imati strpljenja jer ovo nije prvi put da Erdogan preti.

"Potreban je oprez, Turci umeju da prete, ovo je njihova utvrđena praksa da prete pre neke akcije. Ipak nisu Turci naivni da bi tako ugrozili sebe", napominje Đurović.

Šta god da se desi, Srbija ne bi smela da gubi vreme. 

"Moramo da radimo, da povećamo kapacitete a ne da budemo poslednja i najslabija karika", zaključuje Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.