Zašto je stopiran konkurs za odlazak medicinskih sestara u Nemačku

Projekat "Tripple Win", u okviru koga je u poslednjih sedam godina skoro 800 medicinskih sestara i tehničara otišlo u Nemačku da radi, ovih dana je obustavljen.

U tu zemlju preko ovog projekta neće otići ni 70 prijavljenih na poslednji konkurs, koji je na osnovu sporazuma Savezne službe za zapošljavanje (BA) Nemačke i Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije (NSZ) raspisala nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Partneri iz Nemačke pokazali su razumevanje za stopiranje tog konkursa za šta se, kako kaže ministar za rad Zoran Đorđević, država odlučila kako bi zadržala deficitarni kadar da ostane i radi u zemlji, ali ističe da to ne znači da država zabranjuje odlazak i rad u Nemačkoj.

"Želimo da zadržimo ljude i smatrali smo da je, imajući u vidu ciljeve države, neprimereno da na ovakav način podstičemo odlaske. Mi ne zabranjujemo da idu, svako ima pravo da živi gde hoće, ali naše je da stvaramo uslove kako bi naša zemlja bila privlačna svima onima koji su otišli da se vrate, a oni koji studiraju da ostanu i da rade u našoj zemlji", rekao je Đorđević za Tanjug.

Ne zna se koliko je radnika otišlo 

Ministar kaže da trenutno nema preciznih podataka o tome koliko je radnika iz Srbije otišlo poslednjih godina, ali da podaci koje su dostavile registrovane agencije koje posreduju u zapošljavanju pokazuju da je u 2018. godini 6.500 građana Srbije otišlo u inostranstvo, a za prvih šest meseci 2019. godine 3.000 građana.

Ističe da mnogi odlaze u "samostalnoj režiji", pa se ti odlasci samim tim i ne evidentiraju u NSZ ili u agencijama.

Princip fer migracija 

Iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) kažu da nemačka Savezna služba za zapošljavanje u dogovorima sa drugim zemljama, a sa ciljem posredovanja u zapošljavanju stranih stručnjaka, dosledno poštuje princip ravnopravnog partnerstva i fer migracija.

"Ako se državne službe u partnerskoj zemlji usled izmenjene situacije na domaćem tržištu rada opredele za to da ne žele da ciljano podržavaju radne migracije ka Nemačkoj u određenim strukama, nemačka Savezna služba za zapošljavanje i GIZ će to da poštuju. U duhu dobre saradnje, tri partnera će se dogovoriti o daljem zajedničkom postupanju", kažu u GIZ-u.

Ističu i da je saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Srbiji proteklih godina bila zasnovana na punom poverenju, sa ciljem da se medicinskim sestrama i tehničarima iz Srbije koji žele da emigriraju otvori nova perspektiva u Nemačkoj u okviru programa "Tripple win".

Posledice po zdravstveni sistem Srbije 

U okviru tog projekta je za sedam godina posredovano za oko 730 medicinskih pedijatrijskih sestara i tehničara, kažu u NSZ.

Iako ukupan broj medicinskih sestara i tehničara koji su napustili Srbiju nije moguće utvrditi, iz strukovnih udruženja već godinama upozoravaju da taj trend ostavlja ozbiljne posledice po zdravstveni sistem.

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić ističe da je ova mera jedan od niza koraka koje država pokušava da preduzme ne bi li zadržala ljude, posebno mlade i obrazovane da ostanu da žive i rade u Srbiji.

Smatra da to ipak ne može u potpunosti da spreči odlaske, ali može da doprinese da se oni redukuju, makar uz posredovanje države, budući da veliki broj građana odlazi samostalno, u svojoj režiji.

Računica tog sindikata je da oko milijardu evra godišnje Srbija gubi zbog odlaska ljudi koji su se školovali u zemlji, a procenjuje se da je samo za školovanje jednog lekara potrebno 55.000 evra.

"Ova odluka da se obustavi program sa nemačkim partnerima je samo jedan u nizu koraka koji treba da uslede da zadržimo mlade, a osim toga potebno je povećanje plata, unapređenje uslova rada i smanjenje radnog opterećenja, nova zapošljavanja...", rekao je Savić za Tanjug.

On ističe i da ni mnogo jače ekonomije nisu uspele da spreče migracije, te da to neće biti lak posao ni za Srbiju.

Višestruko veće plate u Zapadnoj Evropi 

Plata jedne medicinske sestre u Srbiji kreće se od 46.000 do 55.000 dinara, a u zemljama zapadne Evrope uglavnom od 2.000 do 4.000 evra (bruto).

Nemačka, kaže Savić, nije jedina zemlja gde su srpski medicinari našli "utočište", oni odlaze i u skandinavske zemlje, Sloveniju, Švajcarsku...

U Nemačkoj najčešće rade poslove nege starih lica u domovima ili kućnim uslovima.

Savić ističe da podaci NSZ pokazuju da oko 110 medicinara godišnje ode u Nemačku dok su procene Fiskalnog saveta da je za četiri godine otišlo oko 6.000 radnika, odnosno 1.500 godišnje.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić rekao je nedavno da u zdravstvenom sistemu nema nikavih problema zbog nedostatka kadrova i u prilog tome navodi da je samo prošle godine zaposleno više od 6.000 zdravstvenih radnika.

On je pre desetak dana na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je činjenica da je otvaranjem tržišta, naročito Zapadne Evrope, poslednjih godina određeni broj lekara izrazio želju da ode, ali da je velika migracija zdravstvenih radnika nešto što karakteriše i druge zemlje.

U poslednje tri, četiri godine, između 750 i 900 lekara u našoj zemlji izrazilo je interesovanje da preko Lekarske komore overi licencu, dodao je Vekić odgovarajući na pitanja novinara.

Vekić je rekao i da je oko 2.500 mladih lekara na birou, i da se radi na tome da se popune kapaciteti i zaposli što više lekara i medicinskih sestara.

Od 2014. do danas zaposleno je 18.500 zdravstvenih radnika, a samo prošle godine njih 6.277, rekao je Vekić.