Samo šest odsto mladih ima svoj krov nad glavom, ko će plaćati kvadrat samo 400 evra

Koliko mlade muči stambeno pitanje najbolje pokazuje i njihova statistika, odnosno statistika njihove Krovne organizacije, prema kojoj tek šest odsto mladih u Srbiji ima svoj krov nad glavom, 66 odsto živi u porodičnom stanu, a 17 odsto iznajmljuje stan.

Možda bi u narednih pet godina i mogli neki od njih da dođu do stana, najviše za 400 evra po kvadratu ako država ispuni obećanje.

Samedin Rovčanin iz Krovne organizacije mladih rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je epilog konsultacija u Vladi i Ministarstvu omladine i sporta bilo sagledavanje situacije u vezi sa stambenim pitanjima mladih, stambene politike koje se usmeravaju ka mladima. 

"Zaključeno je da je osamostaljivanje mladih jedno od dva-tri pitanja koje ih najviše žulja, da je neophodno da se sistemski dugoročno planiraju mere koje bi to pitanje rešilo", kaže Rovčanin.

Ističe da, kada se govori o starosnoj granici, misli se na mlade do 30 godina, a drugi kriterijumi su ostali da se definišu.

"Razmišlja se u pravcu da jedan deo tih stanova bude za mlade bračne parove do 30 godina, kao mera populacione politike, a jedan deo stanova za zbrinjavanje mladih sa smanjenim mogućnostima, a jedan deo za mlade pojedince koji bi mogli da se prijave", istakao je Rovčanin.

Ključna uloga lokalnih samouprava 

Prema rečima Rovčanina, ključnu ulogu će odigrati lokalne samouprave prema svojim specifičnim potrebama, demografskim, ali i potrebama za određenom vrstom kadra, pa će, gde nedostaje medicinskih sestara i lekara, lokalne samouprave određivati više kvote za tu namenu. 

Govoreći koliko mladi veruju u obećanja države, Rovčanin kaže da mladi žele da veruju da će, bez obzira na izbore, ovo biti program koji dugoročno rešava pitanje stambenog položaja mladih bez obzira na to da li na kraju ovog program izgrade 50.000 ili 100.000 stanova, problem osamostaljivanja mladih će nastaviti da postoji i bitno je sitemski podržati mlade da se osamostaljuju.

Prema njegovim rečima, mnogi razvojni planovi su propadali od devedesetih jer nisu bili dovoljno usmereni na uzrok.

"Ako govorimo o odlasku mladih – govorimo o delimičnom rešavanju stambenog pitanja, ali to ostavlja pitanje njihovog ekonomskog položaja koji mora da se reši, položaja na tržištu rada koji mora da se reši, ali jednog opšteg ambijenta poštovanja vrhunskog standarda demokratije kako bi se kreirao ambijent da je poželjno da ostanete da živite ovde", istakao je Rovčanin.

Kaže da mladi ne žele ništa besplatno, žele da im stanovanje bude dostupno, a to je nešto što je realna potreba.