Čekajući legalizaciju: Žive kao u zatvoru zbog bespravne gradnje

Porodica Siljanovski od 2016. živi u stanu bez prozora, jer je njihov komšija bespravno dozidao deo zgrade, tako da sada mogu da gledaju u njegov hodnik i zidove. Pokušaji da ova bespravna dogradnja bude srušena, ostali su bez uspeha.

"Deset puta sam se obraćao inspekcijama, oni nisu hteli da dolaze. Samo su odgovarali da kad bude legalizacija, biće to rušeno njemu i tada će to biti legalizovano. Međutim, niko do sad nije došao. Obraćao sam se i zaštitniku građana koji je dao instrukcije građevinskim inspekcijama da ga izveštavaju", kazao je Vojdin Siljanovski, vlasnik stana.

To što žive kao u zatvoru jedan je problem. Drugi je to što su zgradu, čija je izgradnja počela 2007, završavali kupci koji su u stanove ušli posle nekoliko godina, dok je investitor bio u pritvoru. Zbog brojnih propusta investitora zgradu nije moguće legalizovati.

"To je bila samo metalna konstrukcija, stubovi neki postavljeni, još 2010. godine, kad ih je on postavio u dogovoru sa investitorom na divlje, bez ikakve saglasnosti. On je 2016. godine proširio još za dva i po metra dalje i otišao u tuđe dvorište, kod susednih zgrada. Ove zgrade su ga tužile za bespravnu gradnju", dodao je Siljanovski.

Ono što se dešava sa zgradom na adresi Južni bulevar 128 teško je objasniti, još teže razumeti, a praktično nemoguće pravno rešiti.

Ni rušenje devetospratnice nije mnogo verovatno jer u stanovima žive porodice koje bi se u tom slučaju našle na ulici.

Bespravnu gradnju ništa ne zaustavlja 

Gradski inspektori prošle godine podneli su više od 300 krivičnih i drugih prijava, zatvorili 450 gradilišta, a srušen je 21 objekat.

Bageri su sravnili sa zemljom višespratnicu u Ulici Svetozara Zorića, a porušeno je još nekoliko velikih zgrada. To nije obeshrabrilo one koji bespravno grade, jer prošle godine građevinska inspekcija otvorila 21.000 novih predmeta.

"Ljudi ohrabeni time da mnogi koji su gradili na divlje, maltene ako su platili neku sitnu, mandatnu kaznu, nisu do kraja procesuirani i ta divlja gradnja je i dalje prisutna, kako u Beogradu, tako i posebno u našim turističkim centrima. Ti objekti su sada faktički u fazi legalizacije. Sada kada je pušteno da se radi ta divlja gradnja, sve ono što može da se legalizuje, treba da se legalizuje. Oni koji su bili u komercijalne svrhe, za dalju prodaju, ne treba da imaju isti tretman kao oni koji su divljom gradnjom rešavali stambeno pitanje", kazao je Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

O razmerama bespravne gradnje najbolje govori podatak da u Sekretarijatu za legalizaciju na rešavanje čeka oko 67.000 predmeta.

Podsećamo, ovaj sekretarijat nadležan je za objekte veće od 800 kvadratnih metara. Reč je o milionima, ako ne i desetinama miliona bespravnih kvadratnih metara.

Kada tome dodamo da u opštinama treba rešiti još oko 170.000 predmeta, dolazimo do brojeva koje je teško i zamisliti.