Užički darovi deci u enklavama

Kada je Nemanja – sevojnički đak, poslao svoju knjigu za Kosmet, nije znao da će stići baš Panteliji u ruke, ali se nadao da će ga ovaj poklon obradovati.

"Knjigu u kojoj piše – mom drugu u Orahovcu, poslao mi je Nemanja, učenik četvrtog razreda Osnovne škole 'Aleksa Dejović' iz Sevojna. Hvala mu na tome", navodi Pantelija, učenik osnovne škole u Orahovcu.

Za školske biblioteke u Orahovcu, Velikoj Hoči i Štrpcu, prikupljeno je gotovo 3.000 knjiga.

"Hvala puno, onim ljudima koji su poslali knjige, to nam mnogo znači jer ima dece koja vole da čitaju", navodi Leontina, učenica osnovne škole u Orahovcu.

Škola u Orahovcu je bez biblioteke ostala još 1998. godine. Ostala je tada i bez svoje zgrade, i kao i sve srpsko, uništeno ili uzurpirano u donjem delu grada, smestila se u gornji Orahovac.

Uprkos svemu, Orahovac je, poput ostalih srpskih enklava, čudesna kosovsko-metohijska rajska bašta. Sabijena ovde, tek u dve ulice, ona je ipak, živi dokaz najdublje duhovne svojine srpskog naroda.

"Moramo nekako da živimo, ne damo naše Kosovo. Navikli smo. Kad padne mrak, svi smo na okupu u kući. Ne možemo decu da pustimo vani, nema šetnje, sedimo unutra", navodi Slavica Kazić iz Orahovca.

Ali, u srpski deo Orahovca dolaze oni koji razumeju preostalih 300 žitelja da ovde, kako god bilo, sačuvaju svoje korene. Među njima je i Peter Handke, koji u ovom narodu vidi, kako kaže, nešto i blago i prkosno. I tako, stižu pisci, a stižu i knjige.

"Jeste rajska bašta, ljudi još uvek preživljavaju, neku vrstu pritiska, ali valjda, nebo, kamen, zemlja, čine da je ta povezanost jaka, čvrsta, da još uvek ne odustaju, ali potrebna nam je vaša podrška u svakom pogledu, hvala vam", navodi Dobrila Vitošević, direktorka Gimnazije u Orahovcu.

Da nam život vraća samo ono što drugima dajemo, uče mali i veliki ljudi, dok misle, saosećaju i pomažu drugima. A sa ovim užičkim darovima, deci Kosmeta, stigla je i Ršumova knjiga, jer je knjiga, kako kaže, duhovna hrana, najjača na svetu.