Danas je Božić po gregorijanskom kalendaru

U katoličkim crkvama širom sveta tokom protekle noći služena je ponoćna misa, a misu u Crkvi uzvišenja Svetog križa u Nišu predvodio je nadbiskup Stanislav Hočevar.

Misu u bazilici Svetog Petra u Vatikanu predvodio je poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja.

Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hristos je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovečanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu.

U hrišćanstvu se veruje da je Hristovo rođenje donelo svetlost istine ljudskom rodu i da je tim događajem ispunjeno starozavetno proročanstvo o rođenju Spasitelja.

Vernici u katoličkim i drugim crkvama zapadnog obreda na Božić se klanjaju jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifom.

Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hristos rođen, potiče iz 13. veka. Takve jasle u svojim domovima danas imaju i vernici.

U kućama vernika Rimokatoličke crkve venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.

Dan radosti i vere u bolje 

Rođenje Hristovo predstavlja jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskom svetu, jer simbolizuje dolazak Sina Božjeg na zemlju. Božićna ponoćna misa održana je u Vršcu u najvećoj i najlepšoj rimokatoličkoj crkvi u Srbiji.

"Da dopustimo da mir bude u našim srcima, ako budemo imali mir i ljubav u našim srcima, onda će se i Isus ponovo roditi u našem srcu. S tim rečima želim svim vernicima koji sad slave Božić blagosovljeni i srećan praznik", kaže Alen Palatinuš, župni upravitelj rimokatoličke župe Sveti Gerhard u Vršcu.

Brojne porodice Slovaka i Mađara u naselju Vojlovici u Pančevu, uz bogatu trpezu sa prijateljima i rodbinom proslavili su Badnje veče i budni su dočekali najradosniji praznik.

"Uvek neka nada u budućnost, da će biti bolje, trudimo se da tako bude, da opraštamo ljudima, da idemo samo napred sa pozitivnom energijom", ističe Miroslav Holok iz Vojlovice.

Slovaci nemaju božićni post, pričešćuju se šest nedelja ranije, a božićna trpeza je veoma bogata i hrana se iznosi po već ranije utvrđenom redosledu, a na kraju se služe i tradicionalni kolači – opekanci.

"Na Božić, na trpezu se iznosi obavezno sarma, dimljeno domaće meso, obarene domaće kobasice, rolovana piletina i salate, a posle toga dolaze kolači", objašnjava Danijela Holok iz Vojlovice.

Za božićne praznike velika pažnja posvećuje se i jelci, koja ima posebno mesto u svakoj porodici, a poklone dobijaju deca koja recituju, pevaju i sviraju božićne pesme.

Osim katolika, Božić u Banatu slave i pripadnici rumunske nacionalne zajednice, iako su pravoslavne veroispovesti, jer oni poštuju takozvani revidirani julijanski kalendar koji je 1923. godine načinio naš naučnik Milutin Milanković.