Klimatske promene zahtevaju brži prelazak na naplatu grejanja po potrošnji

Rasipanje energije može se smanjiti samo merama energetske efikasnosti. Porodici Boberić ulaganje u izolaciju se isplatilo, jer su smanjili i račune za struju i grejanje.

"Promenili smo fasadu, znači obložena je zaštitnim materijalima, a prozori su oni koji najbolje dihtuju. Taj deo je najviše sa svih strana urađen i tu su uštede ne manje od trideset odsto i više od toga", kaže Jovan Boberić iz Beograda.

Iste računice ušteda imaju i u toplanama. U našoj zemlji čak 60 odsto energije troše stambene i poslovne zgrade tako da naplata grejanja po potrošnji ne može da zaživi dok se one energetski ne obnove. Zato je i većini priključenih na daljinske sisteme trošak za grejanje raspoređen na 12 meseci.

"Zato što kada počnete da naplaćujete prema potrošnji, određene zgrade koje imaju različite energetske performanse dobijaju različite račune i praktično zbunjujete građane. Vlada je još 2015. godine donela Uredbu o metodologiji za naplatu po potrošnji, tako da je sva priča na odlukama lokalnih samouprava", ističe Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.

Na energetskoj efikasnosti lokalne samouprave uz podršku države već dosta rade. Uz to treba pokrenuti i poslove koji će omogućiti naplatu grejanja po potrošnji.

"Naravno ne možemo to preko noći uraditi, ali u narednim godinama treba da se ugrade i tremostatski ventili, delitelji toplote idividualnog merenja i da se na osnovu pokazatelja očitavanja u predajnim stanicama izvrši kvalitetna raspodela", navodi Petar Vasiljević, stručnjak za toplotnu energiju.

Ono što je sigurno, kaže Vasiljević, jeste da je u narednom peridu moguće opremiti veliki broj zgrada, jer sada postoje predsednici skupštine stanara. 

Podsetimo, kod naplate po utrošku – fiksni deo, koji je do trećine računa, plaća se cele godine, ali se zato u grejnoj sezoni na varijabilni deo i te kako može uticati. Ko ima da plati može se grejati i dan i noć – drugi pak za niži račun ventile radijatora odvrtaće po potrebi.