Ako hoćemo čistiji vazduh, svi moramo da se menjamo

Pulmolog prof. dr Branimir Nestorović ističe da problem zagađenja vazduha nije novina i da je u pitanju kumulativni problem. Ipak, smatra da je na nivou lokalnih samouprava trebalo da se reaguje.

"Ne znam zašto na nivou grada nešto nije preduzeto, na primer ograničen saobraćaj auomobilima. Zašto svi voze? Može da se organizuje, gradski prevoz da se pojača. Mi svi pričamo o zagađenju, a onda svi sednu u kola i dođu u centar grada. To je uvek ista priča, ljudi nemaju svest da nešto sami učine", rekao je prof. dr Nestorović.

Potrebno je, kaže, delati sistematski, doneti propise i obezbediti njihovi sprovođenje. Dr Nestorović ističe da su u početku potrebne kazne.

"Prvo kažnjavate prvu generaciju. Znamo da ne treba da palimo strnjiku, svi znaju da dizel- motori ne treba da idu u centar. Nemate metropolu u koju može sa dizel-motorima da se uđe u centar grada. Mi svi znamo kako treba, ali onda kažemo da žurimo i da nema veze", rekao je prof. dr Nestorović.

Poručuje da moramo da naučimo neka pravila ponašanja. "Naši radnici se u inostranstvu ekološki ponašaju, ali kada dođu u Srbiju, prolaze, na primer, kroz crveno što tamo ne rade", naveo je prof. dr Nestorović.

I direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da treba da se radi na tome da se podigne svest i da svi damo svoj doprinos. I lokalne samouprave treba da se uključe sa svojim lokalnim planovima koji bi predvideli aktivnosti kojima bi se zagađenost smanjila, smatra Radović.

Dodaje da se, međutim, radi na tome i navodi primer deponija. Problem je, ipak, višedecenijski.

"Države zapadne Evrope nisu imale turbulentan period iza sebe kao mi, strateški su ulagali i razmišljali o energetskoj efikasnosti, modernizaciji postrojenja, prelasku sa uglja na druga goriva", rekao je Radović.

Navodi i da zagađenost vazduha nije novina, ali da sada imamo monitoring kojim možemo da utrdimo koncentracije štetnih čestica.