Zašto uvozimo otpad

Najviše otpada uvozimo iz Turske, Mađarske i Hrvatske, a od 2011. godine uvoz je povećan 60 odsto. Istovremeno i mi smo izvezli više otpada za 40 odsto.

"Pokušavamo da pomognemo kompanijama da kroz jednu fer i transparentnu utakmicu na tržištu pre svega detektuju gde se najbolje može pronaći otpad i koje su to sirovine koje su njima potrebne", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Pola uvoznog otpada je papir, a uvozi se i pet-ambalaža.

"Apsurdna je situacija da imate svuda oko nas pet-boca u prirodi, a da mi kao recikleri nemamo dovoljno sirovina i primorani smo da uvozimo iz okruženja", ističe Mihail Mateski, direktor kompanije za reciklažu "Grinteks".

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije navodi da desetine miliona evra Srbija potroši uvozeći otpad, odnosno neke vrste sirovina iz inostranstva.

"Za to vreme naša industrija reciklaže je predimenzionirana u kapacitetima, nema primarne selekcije, nema onoga što je kvalitetan materijal koji bi mogao doći u reciklažnu industriju s obzirom na to da je sve sahranjeno u smetlišta", dodaje Mitrović.

Trenutno se sakupi tek trećina ambalažnog otpada, a može da se reciklira sva ambalaža od vode, sokova, mleka, jogurta umesto što završava u rekama.

"Srbija će od naredne godine ući u pripremu realizacije takozvanog depozitnog sistema. Svi oni koji koriste ambalažu imaće priliku da tu ambalažu odlože na mestima gde to bude predviđeno i da za to što odlože ambalažu dobiju nekakvu korist", objašnjava Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

Već se pokazalo da je tamo gde potrošači mogu da dobiju novac za limenke i flaše procenat sakupljanja ambalažnog otpada i preko 90 odsto. U Istanbulu, na primer, u zamenu za plastične boce može se dobiti karta za prevoz.