Vakcinu protiv gripa trebalo bi da prime svi

Ove godine naručeno je oko 48.000 više vakcina, a Institut "Batut" je dao taj predlog.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, doktorka Darija Kisić Tepavčević iz "Batuta" je rekla da je sam postupak oko nabavke vakcina prilično složen.

"Od onoga momenta kada procenimo koje su nam potrebne količine, do momenta kada dobijemo vakcine treba nam par meseci, obično od četiri do šest meseci", rekla je ona.

Prema njenim rečima, kada je u pitanju vakcina protiv gripa, priča je složenija jer se virus menja svake godine.

"Tako da se zalihe vakcine ne mogu napraviti jer onu vakcinu koju smo koristili prošle godine - više neće biti aktuelna ove godine, tako da su osetljive priče oko procene potrebnih količina", kaže Kisić Tepavčević. 

Kada je u pitanju obuhvat vakcinacijom protiv gripa prošle godine, on je bio najbolji u poslednjih deset godina, istakla je doktorka. 

"Izuzetno smo ponosni na porast nivoa svesti o značaju i potrebi za ovom vakcinom a jedan od parametara na osnovu kojih se vrši procena je i utrošena količina vakcina u prethodnoj sezoni. Prpeoznali smo da je generalno porasla svest o značaju vakcina i onda smo želeli da je učinimo dostupnom - besplatnom za što veći broj građana, tako da su ove godine uloženi napori i nabavljeno je gotovo 50.000 vakcina više", ističe doktorka.

Tri osnovna tipa virusa 

Ukazala je da postoje tri osnovna tipa virusa - A, B i C. A se najviše menja, B može da izazove epidemiju. U vakcini uvek postoji kombinacija pretpostavljajućih sojeva virusa koji će da budu za određenu sezonu.

Prethodne vakcine su bile trovalentne - sadržale su dva tipa A i jedan B.

Kisić Tepavčević kaže da od prošle godine imamo sveobuhvatniju vakcinu, četvorovalentnu koju smo nabavili za ovu godinu i pridružili se najsavremenijim zemljama u svetu.

"Ona pokriva dva soja A i dva soja B, koji će soj biti dominantniji teško je proceniti, ali orijentaciono imamo dva soja, a jedan je dominantniji - u sezoni 2017. i 2018. u više od 60 odsto slučajeva bilo je prouzrokovano tipom B. Prošle godine je to bio manji broj, sada je zasigutno da imamo sveobuhvatniju vakcinu koja će u većem procentu da štiti", objsnila je Kisić Tepavčević.

Vakcinu protiv gripa trebalo bi da primimo svi, ona je idikovana za sve osobe uključujući i trudnice, za starije od šest meseci, preporučila je doktorka.

Rizične grupe ljudi 

Prepoznato je da određene osobe imaju veći rizik za nastanak komplikacija pa i mogući smrtni ishod.

"Prošle godine videli smo da je bio veliki broj smrtnih ishoda širom sveta. Veliki obuhvat imunizaciom je doprineo da smo imali značajno manju smrtnost nego region i mnoge zemlje u Evropi. Ljudi iz rizičnih grupa su se vakcinisali na vreme", kaže ona. 

Rizične grupe su osobe sa hroničnim oboljenjima, pre svega sa respiratornim oboljenjima, kardiovaskularnim, bubrežnom disfunkcijom, metaboličkim oboljenjima...

Kako kaže i gojazne osobe su pod većim rizikom, kao i trudnice. 

"Treba zaštiti decu naročito koja imaju bronhijalnu astmu. Deca starija od šest meseci do pet godina kada se zaraze duže nose virus nego odrasli, oko dve nedelje, pa je veća mogućnost daljeg širenja infekcije", istakla je Tepavčevićeva.

Objašnjava da od momenta primanja vakcine odmah počinje da se stvara imunegenost ali je potrebno dve do tri nedelje da bi se stvorila dovoljna količina antitela koja bi nas odbranila od infekcija. Postvakcinalni imunitet je do godinu dana.