Ko ruši mit da svi žele u Beograd, a ko mu najviše stremi

Profil potencijalnog migranta u Srbiji - muškarac star 20 do 24 godine, živi u gradu sa roditeljima ili kao podstanar. Ima srednju ili višu školu, neoženjen je, nezaposlen i ima rođake ili prijatelje u inostranstvu. Iako nisu u ovom profilu, žene su te koje više razmišljaju o definitivanom preseljavanju - svaka treća.

Beograd više nije popularan kao destinacija za migraciju kao pre.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, profesorka Geografskog fakulteta Danica Šantić  kaže da građani u Srbiji ako razmišljaju o iseljavanju, razmišljaju o odlasku u inostranstvo i to više stanovnici gradskih naselja, skoro 50 odsto ljudi u gradu bi odmah otišli u inostranstvo.

"Stanovnici seoskih naselja su nešto umereniji - 38 odsto njih bi se opredelilo u inostranstvo", rekla je Šantićeva. 

Govoreći o tome zbog čega ne Beograd, Šantićeva kaže da je u anketi kao odgovor mogao biti Beograd ili neki drugi regionalni centar. 

"Zanimljivo je da je udeo odgovora podjednak - 9,00 procenata u Beogradu, a druga opština 8,53. Želeli smo da vidimo koje lokalne samouprave, odnosno čiji stanovnici i dalje gravitiraju ka Beogradu - odgovor je bio Užice", istakla je profesorka.

Prema njenim rečima, to je nešto što se pokazalo na terenu. "Dok smo radili istraživanje svi su nam govorili - da svi Užičani idu u Beograd, prvo idu da se školuju a onda tu i ostaju", kaže ona.

Što se tiče Zrenjanina i Zaječara, njihovi stanovnici bi se opredelili za neku drugu opštinu u Srbiji.

Bolji životni standard  u osnovi kretanja ljudi 

Profesorka kaže da su glavni pokretači migracija ekonomski faktori. "Bolji životni standard je uvek u osnovi kretanja ljudi, nije lako odlučiti se da odete iz mesta porekla, mesta prebivališta, tako da je taj ekonomski faktor osnovni pokretač i to je trend u Srbiji", rekla je Šantićeva.

Prema njenim rečima, uvek bude trećina ljudi koji su govorili da ne žele da se preseljavaju.

"Oni koji žele da se presele, govorimo o namerama, oni namrevaju a da li će namere biti ostvarene to će se viditi u budućem periodu", pojašnjava ona. 

U kategoriji onih koji žele da se isele su lica sa završenom srednjom školom, što je iznenađujuće, upozorava Šantićeva i dodaje da je, u kategoriji koji bi se vratili kada bi se porpavila situacija, najviše visokoobrazovanih osoba.

To je bilo nešto što je nas iznenadilo s obzirom da svi pričamo o odlasku visokoobrazovanih, ne odlaze samo visokoobrazovani, kaže ona.

"Ako bi se vratili na pitanje ko bi otišao u Beograd, visokoobrazovani bi i dalje više birali Beograd, a stanovnci svih obrazovnih struktura bi više odlazili u inostranstvo", istakla je profesorka Šantić.

Šantićeva kaže da migracije ne možete zaustaviti, njih možete samo ublažiti.

"Recimo u Zrenjaninu je stil života jako važan i to je jedan od faktora zašto se ljudi ne iseljavaju. U Leskovcu i Užicu je patriotizam - oni navode da pripadnost toj lokalnoj samoupravi, toj teritoriji je osnovni razlog, a u Zaječaru bi bio dobar posao. Uvek su prava dva razloga vezana za porodicu i rešeno stambeno pitanje i to naročito kod ženskog stanovništva, dok je kod muškaraca patriotizam više izražen", zaključila je Šantićeva.