Ko so čuva, a ko je posipa po asfaltu

Kada su vreli dani, Nemci, Belgijanci i Holanđani posipaju so po asfaltu. Potpredsednik Građevinske komore Goran Rodić objašnjava da je to zato što so upija vlagu.

"Pošto je sam asfalt porozan, može kondenz da se javi u porama i onda se dešava proklizvanje i dolazi do deformacija. So upija vlagu i na neki način snižava površinsku temperaturu koja može biti i preko 70 stepeni", ističe Rodić.

Tako na zapadu čuvaju gotove puteve, a u izgradnji je nešto slično i na gradilištu u Ulici 27. marta. Betonska podloga za budući tramvajski kolosek prekrivena je platnom od jute. Tako se neguje beton, odnosno čuva se od vreline, kaže šef gradilišta Aleksandar vasović.

Praktično, čuva se vlažnost betona jer bi naglim isparavanjem ispucao ili izgubio svojstva. Prekriva se bar nedelju dana.

"U tim razvijenim zemljama kao što je Nemačka, habajući sloj je liveni asfalt, koji je bolji nego klasični, jer nije toliko porozan. On je idealan za mostove jer im samim tim i produžava vek. Mi ga ne upotrebljavamo, nemamo tehnologiju, niti firme rade liveni asfalt", dodaje Rodić.

Kolotrazi i udarne rupe koji su opasni za vozače, nastaju zbog slabe podloge, lošeg sastava asfalta, naročito u gornjem sloju, brze gradnje zbog kratkih ili obećanih rokova. I za kvalitet i stanje puteva odgovorni su izvođač i nadzor.

Čelnici firmi za investiranje i izgradnju puteva u glavnom gradu nisu čuli za bacanje soli po asfaltu u leto, a nisu ni sigurni da je u pitanju samo so.

U "Beograd putu" su ovih dana unapredili radove na krpljenju udarnih rupa korišćenjem armature i to rade noću i vikendom.

U Institutu za puteve nisu upoznati sa novim metodama zaštite asfalta, dodavanjem soli. Do sada nisu ispitivali uticaj soli na asfalt pa i nemaju drugačiji odgovor, stoji u saopštenju.