Kakva je šteta u poljoprivredi posle poplava

Šteta u poljoprivredi neće pogoditi samo proizvođače već i potrošače. Poljoprivrednik i ugostitelj iz Kraljeva, u poplavama je izgubio 50 grla krupne stoke i isto toliko živine.

"Uspeo sam da spasim tri, četiri ovce i jagnjića, deset prasića. Više nisam mogao. Bujica je naišla u roku od pola sata, nivo reke se podigo za sedam do osam metara, to je bilo neizvodljivo da se spase. Reka je sve sravnila. unakazila je sve, tu da rodi neće moći ništa dve godine", kaže Predislav Dukić, poljoprivrednik iz Drakčića kod Kraljeva.

"Ovo je četvrti dan uklanjanja. Uklonjeno je tri tone životinjskih leševa, uglavnom se radi o sitnoj stoci. Vlasnici životinja koji su imali štete uginućem potrebno je da se odmah jave svojoj veterinarskoj stanici koja će izaći na teren", navela je Danijela Šaponjić, šefica Odseka veterinarske inspekcije za Raški okrug.

Popisuje se i šteta na oranicama. Uskoro bi trebalo da se stavi tačka na nagađanja o tome da li ćemo proizvesti manje hrane i za koliko.

"Tu imamo pod poljoprivrednim zemljištem 3.000 hektara koje je totalno ili delimično oštećeno. Lokalne komisije će sad na terenu utvrditi stepen štete na voćnacima, plastenicima ili tamo gde se pojavljuje kukuruz ili neke drugi usevi. Ja očekujem tokom sledeće nedelje da imamo tačnu procenu štete i onda posle toga da donesemo program kako ćemo tim ljudima pomoći", rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Kaže, kako bi se povratila proizvodnja tamo gde je to moguće, država će preko robnih rezervi ponuditi pomoć i u repromaterijalu odnosno energentima.

"Evo, na primer iz Trstenika smo dobili upit za stočnu hranu da isporučimo na teritoriju opštine. Mi ćemo to preko robnih rezervi isporučiti u narednih nekoliko dana po dinamici kako bude tražila opština Trstenik. Ovi drugi nisu tražili uopšte", dodao je Nedimović.

Priliku da traže ono što im je neophodno predstavnici lokalnih samouprava imaće sutra u Ministarstvu poljoprivrede. Na veću ažurnost teraju ih i zakonske mere za smanjenje rizika i reagovanje tokom elementarnih nepogoda. 

"Nove mere prema kojima će svaka lokalna samouprava imati obavezu i samim tim sankciju za nerealizovanje te obaveze, da uradi procenu rizika za svaku lokalnu samoupravu ponaosob. Jer vi sada vidite, najmanji problem je potekao od preventivne infrastrukture koja je u nadležnosti Republike a mnogo veći od preventivne infrast koja je u nadležnosti lokalnih samouprava", rekao je direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević.

Iako tiho, sa lokala se ipak čuje da nisu bili upozoreni na vreme, kao i da ne raspolažu sa dovoljno novca.

Nezvanično, ukupna šteta je procenjena na 25 miliona evra. Da u iskazivanju izgubljenog ne bi bilo preterivanja, ubuduće će štetu popisivati nadležni iz drugih lokalnih samouprava.