Abortus - čije je moje telo?

Na ulicama Španije, Italije, Izraela pre skoro četiri decenije žene su se borile za pravo na abortus. A u to vreme redovi za pobačaj su bili uobičajena slika u beogradskom Narodnom frontu 1979. godine.

Jedna od žena snimljenih pre 40 godina kaže da ima dva sina i da ne želi više dece. Studentkinja koja je tih dana posetila ordinaciju Narodnog fronta navodi da je imala već dva pobačaja i da uprkos tome nije koristila kontracepciju.

Legalizacija abortusa u tadašnjoj Jugoslaviji otpočela je 50-ih godina prošlog veka, a završena je 1974. kada je pravo na pobačaj i zvanično upisano u tadašnji ustav. Srbija je tako postala jedna od tri zemlje na svetu koja je ovo reproduktivno pravo imala zapisano u federativnom ustavu.

A u televizijskom izveštaju pre četiri decenije navodi se i sledeće: "Najzad je zagarantovano do tada ograničeno pravo žene da bude svoga tela gospodar. Komisije su ukinute. Jugoslavija se nalazi na vrhu zemalja sa visokom stopom abortusa. Godišnje se u Jugoslaviji obavi 300.000 pobačaja, a u Socijalističkoj republici Srbiji 120.000 pobačaja. Prošle godine samo je u Beogradu registrovano 50.000 prekida trudnoće".

Na pitanje kakva je situacija četiri decenije kasnije odgovara Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj.

"Pre tridesetak godina kada sam ja počeo da radim bilo ih je ovde na klinici čak i do 30 dnevno. Brojke na nivou godine su bile u hiljadama, ali s godinama taj broj se smanjivao, smanjivao tako da smo 2017. uradili oko 320, a u 2018. ko 280 namernih prekida trudnoće. Poslednjih godina imamo veliki broj privatnih ustanova koje su takođe ovlašćene da rade ove intervencije tako da to nije dobar pokazatelj o kretanjima broja abortusa u Srbiji", navodi doktor Stefanović.

Zvanično se godišnje u državim ustanovama izvede oko 17.000 prekida trudnoća. U zbiru sa privatnim klinikama nezvanično je ta brojka i do deset puta veća.

"Što se tiče privatnih tu bi trebalo možda uvesti neku striktniju kontrolu ili obavezu da se dostave podaci i tek onda emo imati predstavu o ukupnom broju abortusa u Srbiji. Ranije smo imali mnogo više mlađih pacijentkinja koje su prekidale trudnoću, međutim sada neki najčešći profil pacijenta koji se javi za prekid trudnoće je žena između 30 i 35 godina", ukazuje doktor Stefanović.

Godišnje se rodi oko 65.000 beba, a statistika pokazuje da na jednu trudnoću dođu dva abortusa. Nezvanično to najčešće rade žene koje već imaju decu.

"Abortus je stadijum za koji se žene ne odlučuju tako lako, i to je takođe jedna magla i jedna manipulacija ženama. Ta ekonomija koja se vodi kroz naše telo je najopasnija, i tu je zamka, jer niko ne dovodio socio-ekonomska pitanja, zdravstvena pitanja u centar pažnje onoga što se dotiče žena i što se dotiče svih nas", ističe Zoe Gudović iz ženskog fonda "Rekonstrukcija".

I zato je abortus priča koja ima dve strane. Otuda svih ovih decenija žustra polemika između, s jedne strane aktivistkinja koje ne odustaju od prava da same odlučuju o svom telu i s druge strane svih onih koji smatraju da time ne odlučuju samo o sebi. Već i o potomstvu i čitavom društvu.