Da li će Srbija reći "zbogom" plastici za jednokratnu upotrebu

I na dnu Tihog okeana pronađen je plastični otpad. Većina predmeta od plastike koje koristimo u stvari su nepotrebni. To pokazuje i podatak da je potrošnja plastičnih kesa u Srbiji opala za 80 odsto od kada je uvedena njihova naplata.

"Verujem da i u jednokratnoj plastici možemo učiniti pomak na taj način, to je sledeći potez i on će ubrzo moći da se sprovodi. Kad procenimo da to nije dovoljno, mi ćemo da zabranimo ono što bitno zagađuje životnu sredinu. Uz to mi ćemo u hodu menjati odnos prema svim oblicima plastike. Menjaćemo način i sistem prikupljanja plastike", istakao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

U protekle tri decenije globalna trgovinska razmena uvećana je osam puta, a povećanje saobraćaja i potrošnje uzrokovalo je porast emisije ugljen-dioksida u atmosferu i globalno otopljavanje.

"Mi u EU imamo ambiciju da zaustavimo globalno zagrevanje i da do 2050. godine dostignemo nultu emisiju štetnih gasova. To je važno i za sve zemlje i EU će podržati Srbiju u izgradnji kapaciteta i strategije za sprečavanje globalnog zagrevanja", rekao je komesar EU za klimatske promene Migel Aris Kanete.

Prema najnovijim izveštajima UN, milion vrsta biljaka i životinja su u opasnosti od izumiranja zbog prekomernog zagađenja planete.

U Evropi se godišnje proizvede 25 miliona tona plastičnog otpada, od čega se sakupi samo 30 odsto. Plan je da se do 2030. godine sakupi i iskoristi 90 odsto tog otpada, a Srbija će pratiti direktive EU.