Uspavani džin u Srbiji mogao bi da napuni kasu
Dunav protiče kroz deset država i spaja četiri prestonice, sve na slovo B: Beč, Bratislavu, Budimpeštu i Beograd. Neke zemlje, samo od turizma na Dunavu ostvare trećinu turističkog prihoda, Srbija svega 12 odsto. Projekat "Probudi Dunav" želi da to promeni i nautičkom turizmu da prioritet.
Dunav je kroz Srbiju kao uspavani džin, koji bi nam, kada bi se razbudio, dobro napunio turističku kasu. Kroz našu zemlju dug je 588 kilometara, a zbog morfološke raznolikosti, to je i najlepši deo dunavskog toka.
Tokom prošle nautičke sezone na šest međunarodnih putničkih pristaništa zaustavilo se 1.150 kruzera, najviše u Beogradu, Novom Sadu i Donjem Milanovcu.
"Za vreme trajanja projekta mi smo otvorili tri putnička pristaništa: Kladovo, Smederevo i Golubac. Kao pozitivan rezultat mogu da vam kažem da smo u Golupcu samo u prvoj sezoni prošle godine imali 44 pristajanja i preko šest hiljada putnika", naglašava direktor Agencije za upravljanje lukama Vuk Perović.
Za maj je najavljeno otvaranje pristaništa u Zemunu. Nadležni kažu da su uspeli da najvažnije donosioce odluka u zemlji uvere u značaj vodnog saobraćaja, pa je sada u toku realizacija nekoliko važnih projekata.
"Njihova ukupna vrednost je u ovom trenutku 205 miliona evra, ali sa još nekoliko važnih projekata koje planiramo već do kraja ove godine, popeće se na blizu 400 miliona evra. To je nešto što Republika Srbija nije videla u poslednjih 30 godina", navodi pomoćnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević.
Na obali Dunava kroz Srbiju smestilo se jedanaest gradova, svaki poseban na svoj način.
"Tako da smo radili na podizanju svesti lokalnih samouprava, turističkih organizacija, jer svaka ima svoje specifične karakteristike po kojima može ne samo da privuče turiste, već i da ih zadrži", rekla je Tatjana Strahinjić Nikolić iz Programa za razvoj UN.
Cilj projekta "Probudi Dunav" je da se u narednih šest godina broj nautičkih turista u Srbiji udvostruči.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар