Kako prepoznati dečju patnju

Ni posle mnogo spekulacija u medijima, još nije poznato zašto je dečak od 12 godina na Novom Beogradu odlučio da okonča život skokom sa terase porodičnog stana. Pitanje koje se postavlja jeste – da li je tragedija mogla biti sprečena.

Dečji psihijatar dr Oliver Vidojević kaže da je sada nemoguće saznati odgovor na to pitanje. Ono što se, posle svega što je objavljeno, iskristalisalo kao relevantan podatak jeste da je u porodici dečaka jedan član bio teško bolestan.

Postavlja se pitanje koliko je, kroz tu patnju, pruženo podrške porodici, pogotovo detetu. Nagomilana patnja dovela je do očajničkog gesta, postojala je neka kap koja je prelila čašu.

"Njegov gest je akt očajanja i moramo poštovati usamljenost u kojoj se on našao. Dete koje u tom trenutku nije imalo snage da se osloni na okolinu, prepustilo se nečemu što je bilo poriv, nagon o smrti koji je prevagnuo", ističe dr Vidojević.

Samoubistvo je veoma individualan čin. Međutim, kada su deca i adolscenti u pitanju, vezan je za situciju u porodici.

"Kad su loše ocene, one su popravljive, i može se nešto uraditi sa tim, može se uspostaviti podrška. Samo što se mora podržati porodica da bi ona podržala svoje dete. Da bi se to učinilo, okolina mora znati da je detetu potrebna pomoć i da je porodici potrebna podrška, i to sa svih strana", ukazuje dr Vidojević.

Kako prepoznati simptome, šta je poziv u pomoć? Dr Vidojević naglašava da ključni izraz nije "prepoznavanje" nego "poznavanje", važno je da postoji kontakt sa detetom i njegovom najbližom okolinom, kontakt koji se održava i podržava.

Važno je i da dete zna da može da se osloni na one koji su oko njega, kako kod kuće tako i u školi.

"E, kad dođemo do toga, onda se tu nalaze znakovi manje ili više karakteristični, ali ih je mnogo lakše videti od onoga ko poznaje dete. Poznavanje deteta i njegovog života omogućava da vidimo da li je 'iskliznulo' jer znaci mogu biti vrlo raznovrsni. Neko dete koje je bilo vrlo društveno, vrlo elokventno postane ćutljivo, povlači se. Neko dete koje je bilo mirno i povučeno, odjednom počne suprotno da se ponaša. Tu je ta razlika na koju se može osloniti onaj ko hoće da se približi detetu i da vidi šta se tu dešava", poručuje dr Vidojević.

Statistika pokazuje da godišnje oko hiljadu ljudi digne ruku na sebe, a skoro svaki treći je maloletan.

Pretnju samoubistvom, makar zvučala kao šala, upozoravaju stručnjaci, ne treba olako shvatiti. Trećina mladih koja jednom digne ruku na sebe, to pokuša ponovo.