Goldštajn: U Jasenovcu ubijen i deo moje familije

Knjiga "Jasenovac" hrvatskog istoričara Ive Goldštajna, u izdanju Akademske knjige, predstavljena je sinoć u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju (SZKD).

Goldštajn je na promociji rekao da ga je mnogo ljudi pitalo da li piše "Jasenovac" zbog revizionizma i čitavog niza negativnih stvari koje se danas događaju.

"Uvek im odgovorim da imam strast istraživanja i da kao istoričar obožavam da osvetljavam različite istine i detalje delova epohe. Sâm sam izabrao Jasenovac kao temu za svoju knjigu", rekao je Goldštajn i podsetio da je pre dve decenije bio svedok na suđenju zapovedniku tog zloglasnog ustaškog logora u Drugom svetskom ratu Dinku Šakiću.

"Pre godinu dana sam čitao svoj iskaz i danas bih, kada mnogo više znam o Jasenovcu, dao sebi solidnu trojku. Ništa netačno nisam rekao. Glavne teze tog svedočenja su zapravo tačne", rekao je Goldštajn.

Podsetio je da je u Jasenovcu stradao i deo njegove familije. "Ubijen je moj pradeda iz Tuzle i bratanci moga oca... Oni su ubijeni zajedno sa svojim roditeljima. Dakle, pišući ovu knjigu, nisam bio samo istoričar profesionalac, već sam imao ličnu potrebu da saznam šta su moj pradeda i braća poslednje videli u životu. Zanimalo me je da li su pružili otpor svojim krvnicima", rekao je Goldštajn.

Produžena trauma 

Za njega nema dileme da trauma zbog stradanja u Jasenovcu traje već 74 godine.

"Nadao sam se da ću pisati ovu knjigu na kraju te traume, ali nespremnost socijalističke Jugoslavije i država nastalih posle njenog raspada da se suoče sa strašnim zločinima u Jasenovcu, produžavaju tu traumu sve do danas. Važno je upoznati dubinu zla u Jasenovcu da bi se uopšte mogle razumeti okolnosti u kojima su činjeni ti zločini. Upravo tome služe priče o golobradim momcima u uniformama koji se takmiče ubijajući nedužne ljude bez ideološke konstrukcije ili o prijateljima koji nakon nekoliko dana postaju dželat i žrtva", rekao je Goldštajn.

Kako kaže, popis žrtava Jasenovca zaustavio se na 83.000 stradalih.

"Naravno, nakon obimnog istraživanja shvatio sam da na taj broj treba dodati deset ili 20 odsto nestalih i nepopisanih žrtava. Verujem da je u Jasenovcu stradalo oko 120.000 ljudi i da bi se na nekoj stručnoj konferenciji s tim složile i moje kolege istoričari u Beogradu", rekao je Goldštajn.

Štivo o paklu 20. veka 

Pored autora, o ovoj specifičnoj monografiji i istorijskoj studiji govorili su istoričari Latinka Perović i Milan Koljanin.

Perovićeva je naglasila da je Golštajnova knjiga zapravo štivo o paklu 20. veka.

"Bilo mi je jako teško da nakon čitanja knjige 'Jasenovac' pročitam bilo šta. Goldštajn je napisao totalnu istoriju ozloglašenog logorskog sistema, jasenovačke tragedije i fenomena logorske prakse u 20. veku. Toj knjizi ništa ne nedostaje", kazala je Perovićeva i dodala da je Ivo Goldštajn radio na Jasenovcu skoro 20 godina.

"Teško da je moguće zamisliti kraće vreme za nastajanje ovako važnog i temeljnog dela. Ovom knjigom autor je dao preciznu antropološku analizu jasenovačke tragedije. 'Jasenovac' ne bi bio totalna istorija bez međunarodne analize fašizma u Nemačkoj, Italiji i NDH, ali i okvira u kojem su isprepletani verski i nacionalni odnosi u Kraljevini Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata", kazala je Perovićeva.

Zahtevi istorijske nauke 

Milan Koljanin, jedan od najznačajnijih poznavalaca Holokausta u Srbiji, rekao je da je tema Goldštajnove istorijske studije prisutna u javnosti od kraja Drugog svetskog rata na različite načine.

"Knjiga profesora Goldštajna na utemeljen način odgovara izazovu da se tema logora Jasenovac obradi u skladu sa zahtevima istorijske nauke. Istovremeno, ova knjiga je i odgovor na izazove pseudoistoriografije koja logoru Jasenovac daje sasvim drugačije mesto u okviru Drugog svetskog rata u odnosu na onu koju je on zaista imao. Ova studija ima poziv na dalja istraživanja i rasprave jer sigurno postoje pitanja koja nisu dobila odgovor. To je u samoj prirodi istorijske nauke", rekao je Koljanin.

Dodao je da je pred čitaocima "Jasenovca" izuzetna galerija likova pri čemu su njihove kratke biografije čitljive.

"Zahvaljući tome, dobija se celovita slika o nekoliko grupa. Ne samo o ustašama egzekutorima, već i o samim zatvorenicima. Čitaoci će otkriti i načine preživljavanja u 'Jasenovcu'. Organizovanje i solidarnost zatvorenika predstavljeni su na detaljan način", naveo je Koljanin.