Deca sa autizmom prepuštena sama sebi, roditelji i dalje čekaju pomoć države
Koliko je obolelih od autizma u Srbiji ne zna se jer nije napravljen njihov registar. Nema ni stručnjaka a ni planova za uključivanje te dece u obrazovni sistem. Kada će i kako to da se reši, njihovi roditelji pitali su nadležne pre pola godine i dali im rok od šest meseci za odgovor. Danas, uoči Međunarodnog dana osoba s autizmom, ponavljaju pitanja.
Autizam nije bolest, kažu stručnjaci, već poremećaj zbog kojeg boluje cela porodica. Roditelji stare, obolevaju i sve teže se nose s problemima a podrške uglavnom nema.
"Ono na čemu mi insistiramo je sistemsko rešenje koje će to dete pratiti u kontinuitetu, od njegovog rođenja, kroz zdravstveni sistem, obrazovni sistem i na kraju socijali sistem, do onog čega se svi mi roditelji, a mi smo u udruženju svi roditelji, najviše plašimo – šta će biti posle nas kada nas naša deca nadžive", kaže Dario Rosi, predsednik Udruženja "Autizam, pravo na život".
Da bi bilo pomaka, najpre mora da se napravi registar, odnosno da se konačno ustanovi koliko je osoba s autizmom.
Autizam se dijagnostikuje tek pred polazak deteta u školu, mada neki dočekaju i punoletstvo bez dijagnoze.
Zapanjuje podatak da Srbija ima svega 24 specijalista dečije psihijatre, koji bi mogli da prepoznaju taj poremećaj. Zato se roditelji zalažu za osnivanje Centra za autizam.
"To bi bilo neko dijagonostičko, terapijsko, naučnoistraživačko, obrazovno, smeštajno mesto. Ja sam mentor za pedijatriju, pet šestina pedijatara uopšte nije zainteresovana da sazna kako se skrininguje, a mislim da će njima pripasti dijagnostika autizma", rekla je Vesna Milovanović, psihijatrica na Klinici za dečiju neurologiju i psihijatriju.
Nema inkluzivnih škola
Nije bolja situacija ni u prosveti. Deceniju od uvođenja inkluzivnog obrazovanja, kažu, nema inkluzivnih škola, obučenih nastavnika niti prilagođenih programa.
U specijalnim školama trude se da rad prilagode svakom detetu. Ni to ne ide lako, jer moraju da rade po redovnom planu i programu, pa često dete koje i ne govori, treba da uči strani jezik ili npr. hemiju i fiziku.
"Ogroman broj dece ne ide u školu, strašna je situacija u unutrašnjosti Srbije, jer ne postoje apsolutno nikakvi sistemi podrške, gde je ugrožena cela porodica, postalo je normalno i očekuje se da majka sa detetom pohađa nastavu", govori Snežana Maksimović, majka deteta sa autizmom.
Na najvažniju, dugo obećavanu uslugu – stanovanje uz podršku, još čekaju.
Ni u novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji predviđa sto posto plaćeno bolovanje roditeljima teško obolele dece do njihove 18 godine, nema roditelja dece s autizmom.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар