Nezamenjiv ukus domaćeg mleka

Slađana Arsić iz Donje Trnave kod Prokuplja svakoga jutra na pijacu iznese mleko da proda. Jedina je na mestu gde su nekada stajale destine prodavaca sa kantama mleka.

"Jednu kravu imam i to čuvam za naše potrebe i pomalo iznesem mleko tamo na pijacu", priča Slađana.

Većina Prokupčana kupuje mleko koje se ne kuva, ali još ima onih kojima je ukus domaćeg mleka nezamenjiv.

"Ima više masti i zato što sama sirim sir, volim mlad sir da jedem. Tako, u nedelju dana kupim od šest do osam litara mleka i kad ukiselim mnogo je ukusnije, gušće", kaže Biljana Vučetić.

Nekada nije bilo kuće u Prokuplju koja nije imala mlekadžiju. Osamdesetogodišnji Dragomir Paunović, deda Dragi iz Novog Sela, već šest decenija, mnogim prokupačkim porodicama, uz sveže mleko poželi dobro jutro. U njegovom i okolna tri sela, danas je on jedini mlekadžija.

"Poštuju me oni i ja njih, mislim, nikad nisam hteo nešto da ih omanem, kao što ljudi sipaju vodu, ja sam čisto mleko do danas", istakao je Dragomir.

Dana Simić sama kuva mleko i skida kajmak.

"Ja uzimam mleko već 35 godina, od rođenja prvog sina, tad je bila nestašica. Pila su deca, sad unučići. Kad skuvamo, skinemo kajmak, makar za jednu osobu, svaki dan ima da se zasladi", priča Dana.

Vremenske prilike i neprilike, svakojake zgode i nezgode nisu prepreka deda Dragiju da svako jutro stigne do mušterija. Iako vremena za mlekadžije nikada nisu bila sjajna, kaže, od ovog posla odškolovao je decu i dočekao praunuke.