Šta koči izradu katastra klizišta

Dobrica Damnjanović iz Geološkog zavoda rekao je za RTS da klizišta uvek prete nakon padavina, naročito početkom proleća, i da ugrožavaju puteve, stambene i infrastrukturne objekte.

Kada je reč o Gokčanici, Damnjanović ističe da je važno da se spreči da voda ulazi u klizište tako što bi se napravili kanali koji će prikupljati površinske vode.

Kako dodaje, potrebno je da se klizište ocedi i da se ne skuplja voda, inače će ono nastaviti da se kreće id a ugrožava druge objekte.

Prema njegovim rečima, cela Srbija južno od Save i Dunava je ugrožena. Često se klizišta javljaju oko Kopaonika a poznati slučajevi iz prethodnih godina bili su u Obrenovcu, Lajkovcu, Osečini, Bajinoj Bašti, Krupnju, Valjevu...

Faktori koji utiču na nastanak klizišta su, navodi Damnjanović, geološki sastav, nagib padine i količina vode.

"Što je veća količina vode, veća je mogućnost za klizišta", upozorava Damnjanović.

Kaže da se blizu deset godina radi na katastru kliziša ali da je glavni problem nedostatak novca koji je potreban da bi se više vrmena provelo na terenu.

Napominje da bez oblisaka terena nije moguće napraviti katastar i da je za to potrebno mnogo vremena.

Kada je reč o kućama koje se grade na klizištima, Damnjanović ističe da je veliki problem što lokalne samouprave nemaju dovoljno stručnih ljudi koji bi procenili da li je nešto na klizištu ili nije, a i tu problem predstavlja nepostojanje katastra.

Prvo je potrebno uraditi katastar da bi neko mogao da koristi te podatke i da kaže se ne vrši ozakonjenje objekata na klizištima, kaže Dobrica Damnjanović.

Prema podacima, u Srbiji je u protekloj deceniji popisano oko 10.000 klizišta, a procenjuje se da ih ima i tri puta više.