Otkriven spomenik kralju Petru Prvom u Novom Sadu

Spomenik je postavljen na Trgu republike u Novom Sadu i otkriven uz pesmu "Vostani Serbije". Visok je četiri metra i težak više od 3,5 tone, a delo je Umetničke livnice "Jeremić".

Sa postamentom visok je oko 10 metara, a ima i ćirilične natpise na sve četiri strane. Na južnoj strani piše "Petar Prvi Krađorđević 1844-1921", na severnoj "Kralj Srbije 1903-1918". Na zapadnoj strani je grb Kraljevine Srbije, a na istočnoj piše "Ruma, 24. novembar 1918, Novi Sad, 25. novembar 1918".

Spomenik je izrađen po modelu akademskog vajara Zorana Ivanovića.

Otkrivanju spomenika prisustvovali su brojni zvaničnici a građanima i zvanicama su se obratili Aleksandar Vučić i Miloš Vučević. Glumac Lazar Ristovski govorio je monolog kralja Petra Prvog.

Predsednik je rekao da je pre tačno sto godina, na isti dan takođe padala kiša, i da je sto narednih godina zagarantovano i "nikada nikome drugom do Srbije neće pripadati Vojvodina".

"Došli ste zato što ste osetili da je Srbija danas pritisnuta sa različitih strana. Da su razne ptice crne boje krenule da zobaju sve što stignu po našoj lepoj Srbiji", istakao je Vučić. 

Zahvalio se građanima na odlučnosti da budu uz svoju državu i što znaju da nema ništa preče od Srbije. Poručio je da "našu zemlju niko nikada nije uspeo da pokori i da to neće uspeti ni oni koji to danas pokušavaju". 

"Dobrodošao kući stari naš kralju" 

Svoj govor počeo je rečima: "Dobrodošao kući stari naš kralju, izvini jer nam je trebalo 84 godine da shvatimo da si pobedio".

Vučić je ukazao da je Novi Sad odluku o podizanju baš takvog spomenika doneo 1934. godine, a da je tek danas podignut, što je bruka koja ide na račun svih.

"Tebi, stari naš kralju evo konačno i ova čast, njen delić koji si zaslužio. Imali smo vladare koji su činili i dobro i loše, koji su učili, koji su uvodili železnicu, dizali škole, ali samo uz jednog ide sveta reč 'sloboda'", naglasio je predsednik.

Vučić je podsetio da je kralj Petar verovao u slobodu još kao dvadesetogodišnjak kada je preveo esej "O slobodi" Džona Stjuarta Mila.

Tako je i živeo i kao oficir francuske legije stranaca, ustanik u Hercegovini, izbeglica, naš kralj, jedini u istoriji koji je peške i u volovskoj zaprezi prošao dug put preko Albanije do Soluna da bismo došli kući do slobode, naglasio je predsednik.

Dodao je da je sloboda za koju se kralj Petar borio i izborio kamen temeljac moderne srpske države. 

"Slobodu koju ste izvojevali danas dobro razumemo kao našu šansu na život koju nemamo pravo da propustimo. Danas, na slobodnom komadu zemlje poručujemo da ćemo se boriti da svojim trudom promenimo lice Srbije. Radićemo i borićemo se za svaki novi put, modernu fabriku, nova znanja, veštine, život dostojan potomaka ljudi koji sa tobom izborili slobodu. Znajući da nastavljamo tu svetu nit koju ste ostavili", ukazao je Vučić.

"Sa ljubavlju, žarom i entuzijazmom gradićemo Srbiju koja istovetno brine o svim građanima Srbije. Borićemo se za Srbiju koja ima hrabrost da traži nova rešenja za stare probleme, ne dozvoljavajući da se odrekne onoga što joj je duša i identitet", poručio je Vučić.

Srbija nema nameru da se obračunava sa sopstvenom istorijom

Podsetivši da pobednike i slavnu istoriju Srbije, Vučić je naveo da je 100 godina bilo potrebno da počnemo ponovo da budemo to za čim je tragao kralj Petar Prvi – slobodna zemlja slobodnih ljudi i zemlja koja zna svoje mane u slobodi i ispravlja ih, i prepoznaje svoje vrline u slobodi i umnožava ih.

Ta i takva Srbija, kako je rekao Vučić, 100 godina kasnije ponovo pobeđuje u odbrani naših nacionalnih interesa i u izgradnji bolje i naprednije ekonomije, novih puteva, škola, bolnica, "svega što je potrebno Srbinu, svakom drugom čoveku, i Mađaru, i Slovaku, Rusinu, i Bošnjaku i Albancu da bi živeo bolje".

"U svoj Novi Sad u kome su slobodni ljudi pre 100 godina odlučili da budu deo slobodne Srbije i da tu ostanu zauvek, dragi kralju dobrodošao kući, a spomenik koji otkrivamo nismo podigli mi, nego tvoja dela. Mi smo se samo konačno setili da nikada ne zaboravimo i da ništa preče od Srbije nemamo. Hvala na slobodi. Živela Srbija. Vojvodina i Srbija i Srbija i Vojvodina", rekao je Vučić. 

Poručio je i da Srbija nema nameru da se obračunava sa sopstvenom istorijom, već samo da iz nje uči i izvlači dobre stvari.

"Da umanjujemo greške i umnožavamo dobre stvar. Ponosan sam jer nekada, kada biste govorili o spomeniku kralju Petrom Prvom znali ste da je bilo nemoguće. U komunizmu, ali i postkomunizmu, neke druge snage koje nisu želele da odaju počast srpskim oslobodiocima na razne načine su to sprečavali. Danas to više nije slučaj", kaže Vučić.

Trajno svedočanstvo velikom vladaru 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da je Novi Sad ponosan što je dobio spomenik koji je trajno svedočanstvo velikom vladaru. Dodao je da je ovaj spomenik svedočanstvo i Velikom ratu iz kojeg je srpski narod izašao kao pobednik, ali sa tugom koju čitav vek nosi zbog jezive golgote kroz koju je prolazio tokom rata.

"Ovaj spomenik podseća na ponos i čast srpskog naroda, na sve koji su zajedno preživeli pakao rata i koji su otišli braneći svoju zemlju kako bismo mi uživali u slobodi", rekao je Vučević i dodao da spomenik podseća na svaku žrtvu srpskog naroda.

Govoreći o kralju Petru Prvom Karađorđeviću, Vučević je rekao da je taj veliki vladar živeo da služi svom narodu i simbolično dojahao u Novi Sad pre sto godina, na današnji dan, kada je na Velikoj skupštini doneta odluka o prisajedinjenju.

"Na spomenik su uklesane velike reči kralja oslobodioca, da nas od danas pa zauvek podsećaju i uče i da nam ne dozvole da odustanemo od najvažnije borbe, za svoj narod, svoju državu, dostojanstvo i jedinstvo", zaključio je Vučević.

U podne je u Srpskom narodnom pozorištu održana svečana akademija. 

Otvoren muzej prisajedinjenja Vojvodine Srbiji 

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije Maja Gojković otvorili su Muzej prisajedinjenja, koji čini stalna postavka sa nizom artefakata koji autentično svedoče o velikom istorijskom događaju i njegovim akterima, kao i o viševekovnoj borbi Srba za politička i druga prava.

"Ovaj Muzej zaslužili su naši velikani i njihovo veliko neprolazno delo. Ovo je mesto nezaborava a upravo je nezaborav najmanje što smo dužni za sve ono što su za nas učinili", izjavio je predsednik Mirović.

Odluka o Prisajedinjenju bila je demokrataska sublimacija viševekovnih napora niza velikana na čelu sa Svetozarom Miletićem, koji je bio i ostao simbol slobode i stradanja za slobodu i prava svog naroda, dodao je Mirović.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković istakla je na otvaranju da smo i danas ponosni na veliku pobedu koju su izvojevali naši preci i istorijsku odluku o prisajedinjenju koje su doneli pre jednog veka.

"Muzej prisajedinjenja, u kojem danas svi uzdignute glave stojimo, ima ogroman nacionalni značaj, predstavlja simbol njihove neustrašive borbe za slobodu, kao i da će kao večno podsećanje na tu borbu ostati novim pokoljenjima", rekla je Gojkovićeva.

Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila je prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji 25. novembra 1918. godine.