Mladi ulaze u brak sve kasnije, potomstvo u četvrtoj deceniji

Tokom prošle godine u Srbiji je zaključeno 36.047 brakova, što je za skoro 1.000 manje nego pre dve godine. Prema službenim podacima, pomera se i starosna granica, i u brak se ulazi sve kasnije.

Muškarci pred matičara staju, u proseku, sa 34 godine, a žene sa 31. Samo pet godina ranije muškarci su u brak ulazili sa 33 godine, a žene sa 29, podaci su Zavoda za statistiku.

Kasniji brak, kasnije i potomstvo. Žene na jugu Srbije rađaju prvo dete sa 26 godina, a na Vračaru, na primer, sa 33 godine.

Psiholog Branka Tišma kaže da je jedan od razloga što se mladi sve kasnije odlučuju za brak ekonomska nesigurnost, ali su, primećuje, i zanemarene tradicionalne vrednosti.

"Mladi kasno dobijaju posao i jako dugo žive sa svojim roditeljima. Kada bi ušli u brak, morali bi da žive sa svojim roditeljima u malim stanovima, i da i dalje budu izdržavana lica. To nije zgodno", kaže Tišma za Tanjug.

Takođe, sve više mladih nastavlja školovanje, završava fakultete, a kada se i zaposle obično imaju klizno radno vreme i nemaju previše vremena za druženje, te veze danas lako pucaju.

"Veze su danas drugačije nego što su bile ranije. Druge norme i vrednosti su ušle u njihove živote, tako da brak nije trenutno jedna od cenjenih vrednosti, da bi tome težili. A oni koji vrednuju brak, vrlo često nisu u situaciji da ga formiraju", pojasnila je Tišma.

Matičar Nemanja Đurović počeo je da radi pre 15 godina i kaže da je danas manje venčanja nego u tom periodu.

"Promenila se i starosna granica mladenaca. U ovom trenutku možemo reći da na Zvezdari mladi u brak ulaze posle tridesete godine, kada zagaze u četvrtu deceniju", kaže Đurović.

Đukić Dejanović: I države blagostanja imaju problem sa "belom kugom"

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović potvrđuje, pozivajući se na analize i istraživanja, da mladi u Srbiji odlažu brak i rađanje dece.

"I odluka o rađanju prvog deteta se odlaže", kaže Đukić Dejanovićeva.

Ukazuje da ekonomska nesigurnost nije jedini razlog za taj fenomen, te ukazuje da se u celoj Evropi beleži manji broj brakova.

I države blagostanja, kaže, imaju problem sa "belom kugom". Dodaje da mladi moraju biti u fokusu lokalnih samouprava, te da je važno usklađivanje rada i roditeljstva.

Kako bi finansijski pomogla parovima sa decom, država danas za svako rođeno prvo dete izdvaja jednokratno 100.000 dinara, za svako drugo 10.000 dinara mesečno – dve godine, za treće 12.000 dinara – deset godina, četvrto 18.000 – deset godina.

Srbija nije jedina zemlja gde se mladi sve kasnije odlučuju za brak i sve kasnije dobijaju potomstvo.

Slično je i u zemljama regiona. U Hrvatskoj, na primer, muškarci pred matičara odlaze u proseku sa 31,3 godine, a žene sa 29.

U Crnoj Gori žene se u proseku udaju sa 28, a muškarci sa 31,5 godina, a "najmlađi" su bračni parovi u BiH, gde se žene u proseku udaju se 26, a muškarci sa 29 godina.

Број коментара 12

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 12. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње