Bebi-oprema pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Nevena Praizović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija rekla je da postoji višegodišnje mišljenje da se u Srbiji bebi-oprema prodaje po višim cenma, u odnosu na region i zemlje EU.

"Brojna su istraživanja, staristika pokazuje koliko iznose te cene i postavlja se pitanje zašto je to tako, pitanje je sazrelo i došlo je pod lupu Komisije za zaštitu konkurencije jer kada se o nečemu toliko dugo govori, i postoje inicijative, zahteva se sistemski pristup i reakcije države", rekla je Paraizovićeva.

U aprilu ove godine Komsija je pokrenula postupke, kaže ona i precizira da je do sada sedam postupaka pokrenuto protiv 180 uvoznika i distribuetra bebi-opreme.

Kako kaže, onosvno načelo tržišta je načelo slobodnog formiranja cena, što znači da u maloprodaji kao trgovac na malo slobodno formirate cene svojih proizvoda.

"U tom nenajavljenom uviđaju koji je Komisija sprovela pronađeni su ugovori - godišnji ugovori između s jedne strane distributera i uvoznika, a sa druge strane su trogvci na malo - oni koji te prizvode prodaju potrošačima", rekla je Praizovićeva.

Prema njenim rečima, taj ugovor sadrži odredbu koja se odnosi na utvrđivanje minimalnih cena, što se zove restriktivni sporazum, što je zabranjeno.

"Ukoliko postoji ugovor kojim se definiše pod kojom cenom ćete prodavati jedan proizvod ispod te cene, to je minimalna cena koju morate da prodate potrošaču - vezane su vam ruke da ne možete mimo toga da idete, postoje penali od strane od strane distribueta i uvoznika za vas kao trgovca na malo da morate da vratite iznos, da se raskida ugovor", kaže Paraezoićeva.

Prema njenim rečima, ti ugovori su sadržali odredbu da nakon određenog perioda sezoinske prodaje možete da snizite cenu tog proizvoda i pitate za odobrenje uvoznika ili distributera.

To sa druge steane znači da formirate jednu cenu koja je za potrošače visoka i oni u koju god prodavnicu da odu čekau ih visoke cene, ali ne možemo govoriti da postoji odgovornost, objasnila je ona.

Maksimalna kazna 10 odsto godišnjih prihoda 

Prema njenim rečima, maksimalna kazna je 10 odsto godišnjih prihoda u odnosu na prethodnu godinu. Kazne su u rasponu, i kako ističe, ne možemo da očekujemo da će svako da pretrpi najvišu kaznu.

"Ono što je važno da ukolko se to i dogodi to će imati benefit za građane, privredu jer ukoliko se utvrdi da su povređena prava konkurencije ishoid svega toga trebalo bi da bude - da se takvi tržišni učesnici sklone sa tržišta ili da upodobe svoje poslovanje zakonskim odredbama, a to treba da rezultira i nižim cenama, što će dovesti do benefita potrošačima kao krajnjim učesnicima na tržištu", istakla je ona.

Kakk kaže, osovno potrošačko pravo je da birate između roba i usluga po pristupačnim cenama, a ukoliko se na ovaj način posluje to pravo se potrošačima uskraćuje.

Videćemo kakav će biti ishod ovog postupaka i to će biti alarm da brže reagujemo kada se ovo dešava na tržištu, rekla je ona  

U EU se govori da se roba koja se prodaje na čitavom prodručju mora da bude istog kvaliteta.

"Sve što se dešava u EU mi pratimo i pokušavamo da zakonodavstvo harmonizujemo", zaključila je Praizanovićeva.