"Ustavne reforme za nezavisno i odgovorno sudstvo"

Ministarstvo pravde organizovalo je okrugli sto na kojem predstavlja Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koji je usklađen sa preporukama Venecijanske komisije.

"Ne pokušavamo da završimo nešto i da čekiramo jedno od polja koja nam trebaju za dalje otvaranje i zatvaranje poglavlja, već da bismo imali principe sudstva, oko kojih se niko od nas ne spori - da imamo nezavnisno, efikasno i odgovorno sudstvo u koje puno poverenje imaju svi građani i privreda Srbije", naglasila je premijerka na Okruglom stolu o Nacrtu ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa.

Brnabićeva je dodala da je u toku dijalog oko toga kako da se dođe do krajnjeg rezultata, ali da se oko tog rezultata niko ne spori.

Kako je rekla, u svakom ozbiljnom društvu postoji sistem "check and balance", odnosno sudstvo ni u jednoj zemlji ne može da bude nezavisno od svih, niti može da vodi isključivo samo sebe.

To, poručila je, ne bi trebalo da bude slučaj ni u Srbiji.

"Sistem check and balance obezbeđuje kontrolu jedne grane vlasti u odnosu na drugu", podvukla je Brnabićeva i dodala da je Ministarstvo pravde u proteklom periodu učinilo ogroman napor i dobar posao, kada je reč o ustavnim reformama.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da se reforma pravosuđa radi zbog dobrobiti građana Srbije i ostvarenja pune ili makar približavanja idealu vladavine prava, kakva postoji u većini zemalja EU.

Joksimovićeva je napomenula da evropske integracije daju važan okvir i instrument, kroz pregovore u za poglavlje 23, na koji način treba da dođemo do suštine - efikasnog, nezavisnog i pravosuđa koje će značiti viši standard vladavine prava.

Ministarka je posebno navela da je Srbija, imajući u vidu praksu pregovaranja drugih zemalja, u svakom pogledu obavila dobar posao i potpuno ispoštovala i ispunila sve zahteve i obaveze u proceduralnom smislu, što je, ističe, važan deo demokratije i demokratskog odlučivanja.

"Debata je, naravno, uvek, dodatna vrednost, ali važno je da smo sve obaveze, koje su od značaja za proces evropskih interagcija, sve kriterijume iz okvira pregovaračkog procesa, ispoštovali u dosadašnjem toku izrade ustavnih amandmana", rekla je Joksimovićeva.

Dodala je i da ustavne izmene nisu deo Nacionalnog plana za usvajanje pravnih tekovina EU, jer svaka država pojedinačno uređuje svoj sistem, na adekvatan način primereno kulturološkom, pravnom, socijlanom, istorijskom obrascu, ali u skladu sa načelima vladavine prava.

"Sa stanovišta obaveza iz pregovora u okviru poglavlja 23, činjenica je da su sve strukovne organizacije i udruženja su pozvani da daju sugestije, sve je transparentno, obezbeđena je potpuna inkluzivnost - tu obavezu smo u potpunosti ispunili", poručila je ministarka za evropske integracije.

Nacrt amandmana u Skupštini najkasnije početkom oktobra

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da je i treća verzija Nacrta ustavnih amandmana podložna novim korekcijama posle današnjeg okruglog stola.

Kuburović veruje, da će posle usklađivanja teksta, najkasnije početkom oktobra Vlada Srbije uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava.

"Narodna skupština je dužna da u roku od 30 dana odluči da li će prihvatiti inicijativu ili ne. Ako skupština dvotrećinskom većinom prihvati predlog Vlade, skupštinski Odbor za ustavna pitanja moći će da organizuje dalje javne debate i da razmatra tekst koji će vlada uputiti, a koji će svakako biti usklađen i sa mišljenjima koja budemo danas čuli", rekla je Kuburovićeva novinarima u pauzi okruglog stola.

Ona je podvukla da će Narodna skupština dati poslednju reč u vezi sa tekstom amandmana, koji će nakon toga ići na referendum.

Kuburovićeva je rekla da veruje da je trećim nacrtom amandmana na Ustav iz 2006. godine u oblasti pravosuđa, potpuno isključen uticaj politike u postupku za izbor sudija i javnih tužilaca.

"Danas su Narodna skupština i Vlada isključivo nadležne kada je reč o postupku izbora javnih tužilaca, Republičkog javnog tužioca, sudija koje se prvi put biraju i bira predsednike sudova, a upravo to je i bila najveća zamerka. Sve preporuke su ispoštvane i u predlogu amandmana koji smo danas predstavili Narodna skupština je isključena iz svakog procesa, izuzev izbora Vrhovnog tužioca", naglasila je ministarka pravde.

Napomenula je da prema predlogu ustavnih amandmana Vlada više nema nikavu ulogu, već da je sve u nadležnosti nezavisnih tela - Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Upitana da li će se ovim amandmanima postići nezavisnost sudstva, zbog čega su ustavne reforme i pokrenute, Kuburović je ocenila da "mi nekako uvek krivo predstavljamo nezavisnost".

"Nezavisnost sudstva znači da sudija donosi odluke u skladu sa Ustavom i zakonima bez uticaja nekog trećeg spolja ili od samih kolega ili predsednika suda", navela je Kuburovićeva i ukazala da prema anketama rađenim proteklih godina najveći uticaj na sudije dolazi upravo iz unutrašnjeg sistema, a najmanji je procenat izvršne ili zakonodavne vlasti.

"Ispoštovani svi standardi Saveta Evrope"

Ministarka pravde smatra da su u tekstu ustavnih amandmana ispoštovani svi standardi Saveta Evrope i Konsultativnog veća kada je reč o sastavu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, napominjući da se ne slaže sa pojedinim ocenama da Venecijanska komisija propisuje minimum standarda.

"Venecijanska komisija propisuje standarde, a kada poredimo druge zemlje u okruženju i Srbiju, mogu da kažem da Srbija sa ovim predlogom amandmana ima više standarde od drugih država u regionu, zato što Narodna skupština više ne bira nosioce pravisudnih funkcija, izuzev Vrhovnog javnog tužioca", objašnjava ministarka.

Prema njenim rečima, svuda u regionu, u državama koje su na istom stupnju evro integracija, predsednika Vrhovnog suda i dalje bira skupština, a vlada i skupština i dalje imaju veliku ulogu kod izbora tužilaca, dok kod nas to ostaje u nadležnosti Visokog saveta tužilaca.

"Mislim da će Srbija tek da uspostavi standarde kojih će trebati da se pridržavaju druge zemlje", istakla je ministarka.

Kada je u pitanju izglasavanje odluka u parlamentu kvalifikovanom većinom i odnos snaga u parlamentu, Kuburović je istakla da se ne sme posmatrati samo postojeće stanje.

"Ovaj Ustav treba da važi i za budućnost tako da niko od nas ne može da predvidi kakav će biti skupštinski neki sledeći saziv skupštine i da li će uopšte biti lako obezbediti tri petine poslanika da bi glasali o izboru Vrhovnog tužioca", navela je ministarka pravde.

Kuburovićeva je na početku okruglog stola detaljno predstavila rešenja ustavnih amandmana i njihovu usklađenost sa mišljenjem Venecijanske komisije, nakon čega je otpočela diskusija predstavnika i pravosudnih institucija, strukovnih udruženja i civilnog društva.

Fabrici: Najvažnije eliminisati politički uticaj

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ističe da su reforme Ustava u oblasti pravosuđa važne za unapređenje vladavine prava, i da je u tom procesu najvažnije da se eliminiše politički uticaj.

Fabrici je naveo i da je oblast vladavine prava jedna od ključnih prioriteta u priključenju Srbije EU, oblast i pitanje na kojem se radi od samog početka procesa pregovora.

"Jačanje nezavisnosti, uz odgovornost i efikasnost rada sudstva, tri su ključna elementa ove reforme, sve to u interesu građana. Mi iz međunarodne zajednice možemo samo da pomognemo", rekao je šef Delegacije EU u Srbiji. 

Kako je rekao, Srbija se, kada je 2016. godine otvoreno poglavlje 23, obavezala da će dostići niz pokazatalja, a jedan od ključnih je da usvoji nove ustavne odredbe, imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije, u skladu sa standardima EU.

"Proces pridruživanja EU, ne tiče se samo cilja, samog ulaska u EU, već i procesa reformi tokom kojih se dešavaju ključne promene za dobrobit građana. Jedan od ključnih prioriteta u okviru poglavlja 23 je rad da se osigura nezavisnost pravosuđa", rekao je Fabrici.

Dodao je da promene treba da odgovaraju potrebama, kako bi se postigla usaglašenost sa principima vladavine prava.

"Želim da vas podstaknem da rad na izmenama zasnivamo na savetima Venecijanske komisije, ali na način koji će biti usklađen sa stvarnošću u Srbiji, da sve zainteresovane strane mogu da izvuku koristi iz preporuka Komisije", rekao je Fabrici.

Orici: Srbija prepoznata po uspešnim reformama

I šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio naveo je da je najvažnija nezavisnost pravosuđa, praćena odgovornošću, nepristrasnošću i delotvornošću, u interesu građana.

Kako je rekao, proteklih meseci čula su se mišljenja o ustavnoj reformi različitih stručnih institucija, profesionalnih asocijacija i drugih zainteresovanih strana, što je važno za transparentnost procesa.

Srbija je, dodao je, prepoznata po uspešnim reformama, i Misija OEBS-a i dalje će pružati svaku vrstu pomoći.

Šef odeljenja za pravosuđe i međunarodnu pravnu saradnju Saveta Evrope Hana Junker, koja se učesnicima obratila video-linkom, rekla da je nezavisno sudstvo kamen temeljac demokratskog društva i garant ljudskih prava.

Dodala je da SE podržava inicijativu Ministarstva pravde i da učešće svih relevantnih partnera u vezi sa ustavnom reformom jača transparentnost, daje osećaj uključenosi i stvara poverenje i vodi ka tome da se osiguraju mere koje garantuju i jačaju sudsku nezavisnost.

"Nezavisnost sudstva je garancija svim članovima durštva da će biti jednaki", rekla je Junkerova.

Navela je da je reforma Ustava složen proces i važan za Sbiju, koja opravdano želi još vremena, kako bi taj proces bio sproveden na pravi način.

Za okruglim stolom i suprotni stavovi – da i novi ustavni amandmani ugrožavaju nezavisnost pravosuđa.

"Treba sesti ponovo, sve pogledati, videti pre svega Visoki savet sudstva da zaista se obezbedi njegova nezavisnost, da se obezbedi da učešćem i onih koji nisu sudije ne pruža mogućnost političkog uticaja i kontrole sudstva, a da obezbede društvenu kontrolu sudstva", navodi Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije.

Okruglom stolu prisustvuju svi relevantni predstavnici pravosudnih institucija, organizacija civilnog društva, kao i međunarodnih institucija.

Strukovna udruženja tužilaca i sudija različito komentarišu Nacrt ustavnih amandmana, a osim uskostručnih primedbi, najviše zamerki i dalje imaju na otvoren prostor za uticaj politike na pravosuđe.

Inicijativu za promenu Ustava Vlada će kroz koji dan uputiti Narodnoj skupštini. Skupština ima rok 30 dana da odluči - ako dve trećine poslanika budu za promenu Ustava, dalje debate organizovaće nadležni skupštinski odbor.