Artefakti, zaposleni i posetioci bezbedni u ustanovama kulture

Posle havarije koja se 24. avgusta dogodila u arhivu Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, kada su od posledica curenja gasa umrle dve osobe i navoda iz medija o odstustvu adekvatne protivpožarne zaštite toj ustanovi, Tanjug je istraživao bezbednosne procedure i okolnosti u kojima se čuvaju artefakti i organizuju programi u nekim od centralnih institucija kulture.

Prema tvrdnjama odgovornih u tim institucijama, zaposleni, posetioci i kulturno blago apsolutno su bezbedni.

Lidija Ham iz Narodnog Muzeja u Beogradu kaže da je u okviru Projekta sanacije i adaptacije Narodnog muzeja u Beogradu posebna pažnja je bila usmerene na sisteme zaštite.

"Ta zaštita se sa sastoji iz dva segmenta. Prvi čini tehničko obezbeđenje tehničkog obezbeđenja - sistem protivprovale, kontrola pristupa, protivdiverziona zaštita. Drugi segment je zaštita od požara koja podrazumeva sistem automatske detekcije, dojave i aktivacije gašenja požara raspršivačima i gašenje požara elektro-prostorija gasom", navela je Hamova.

Tvrdi da se nivo bezbednosti zaposlenih, posetilaca i artefakata kontinuirano prati u Narodnom muzeju, kako bi se izbegla i najmanja mogućnost za eventualni incident.

Marinko Keljević, inženjer za održavanje i informacione tehnologije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu napominje da su protivpožarni sistemi u zgradi na Ušću ispravni i redovno se kontrolišu.

"U okviru rekonstrukcije zgrade Muzeja savremene umetnosti zamenjene su sve istalacije, ugrađeni novi protivpožarni sistemi kojima je pokriven čitav objekat", kaže Kaljević.

Dodaje da su u sklopu sistema za zaštitu od požara optički detektori dima i termalni detektori koji automatski javljaju centrali ukoliko dođe do pojave dima ili povećane toplote u nekom od delova zgrade.

Redovne kontrole sprovode se na šest meseci.

"Poslednja provera bila je u martu ove godine, a naredna je planirana već sledećeg meseca", naveo je Keljević.

Iz Arhiva Jugoslovenske kinoteke takođe garantuju bezbednost filmskog nasleđa, zaposlenih i posetilaca.

Jugoslovenska kinoteka kao Centralna ustanova za zaštitu filmskog nasleđa u svojim magacinima i depoima čuva filmove, tehničke i druge predmete iz istorije filma, kao i prateću filmsku građu, filmski plakat, filmske fotografije, skice dekora i kostima, reklamne publikacije.

"Svi magacini su podeljeni i odvojeni u manje celine. Poseduju protivpožarne klapne, protivpožarne javljače požara koji automatski uključuju sistem u slučaju potrebe. Oko ovih magacina u hodnicima se nalazi protivpožarna oprema za ručno gašenje početnih požara i hidrantna mreža. Sva oprema, uključujući i hidrantnu mrežu se redovno kontroliše i servisira", poručuju iz Arhiva Kinoteke.

Prema navodima iz dopisa, filmska traka se čuva u posebnim magacinima i razvrstana je po emulziji materijala na kojoj je snimljena.

"Osnovna podela kada govorimo o filmskoj traci je ona na zapaljive i nezapaljive. Najproblematičniji i najteži za čuvanje su filmovi na zapaljivoj traci i oni predstavljaju najveću opasnost. Oni se nalaze se u specijalnim bunkerima pod zemljom, koji su odvojeni od kompleksa zgrada Arhiva. Svi magacini su klimatizovani i poseduju posebnu protivpožarnu opremu, a krovovi su "laki" od peska i zemlje. Svi zaposleni u Jugoslovenskoj kinoteci imaju PP obuku jednom godišnje, a svake dve godine vrši se provera znanja na nivou cele ustanove", poručuju iz Arhiva kinoteke.