Spasao konjički klub i osnovao pansion za životinje

Pored konja, psi i mačke slobodno šetaju, ne računajući one u pansionu. Sve je organizovano pa i najmlađi član porodice Veljović ima svoje zaduženje.

"Ja sam zadužena da brinem o mačićima, kučićima, magarcu, kozama i ovci. Ja usrećujem i sebe a i te životinje", objašnjava unuka Dunja Veljović.

Dan proveden na imanju konjičkog kluba za porodicu Veljović nema cenu. 

"Mogu da vam kažem u ovo stresno vreme to je veoma lep osećaj, ja sticajem okolnosti radim, kad završim posao presvlačim se, dolazim ovde, pomažem ocu, isto tako i moj sin i moja ćerka – svi smo tu vezani", objašnjava sin Aleksandar Veljović.

Najstariji Veljović Vladeta voli konje od malih nogu, ali im se vratio tek posle mnogo godina bavljenja drugim sportovima. Hteo je, kaže, da spase konjički klub koji je bio pred propadanjem.

"Opirao sam se, jer ko sam ja da takav klub koji propada prihvatim, ja sam radio u 'Građevinaru', šta sam ja mogao tu da uradim ne znam, ali velika ljubav i znači da kad voliš sve može da se uradi", naglašava vlasnik Konjičkog kluba "Čegar" Vladeta Veljović.

U njegov pansion, gde se čuvaju vlasnički psi, grupa Nišlija dovela je Čupu – uličnog psa koji je ovde bio privilegovan.

"Bio je u strašnim mukama i jedva je preživeo, sticajem okolnosti saznali smo za ovaj pansion, doveli ga ovde i on od tada ima ono što je njemu potrebno, ljubav, brigu i pažnju, sada pokušavamo da ga udomimo", objašnjava Zorica Miladinović iz Niša.

"Ljubavi i pažnje mora da ima jer ovo ne može da radi neko ko ne voli životinje, tako je i počelo. Našli su malog psa koji je povređen, doneli i počela je briga o njemu", kaže radnik u pansionu Bojan Đorđević.

Prvi konjički klub u Nišu osnovao je Knez Mihajlo 1860. godine, sada je klub posvećen pre svega deci ali i odraslima koji ovu oazu mogu da posećuju kad god požele.