Brak se u Srbiji sklapa sve kasnije

Brak se sklapa sve kasnije, pokazuju zvanični podaci. Prošle godine muškarac je u prvi brak ušao prosečno u 31. godini, a žena u 28.

"Dolazi do odlaganja ulaska u brak i formiranja porodice iz prosto ekonomskih razloga. Kasnije se odvajaju od roditelja, ne mogu tako lako da pronađu zaposlenje ni posle završetka studija, i zato što imaju problema i oko stambene situacije", navodi Mirjana Bobić, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Čak i kada imaju posao, mladi se često suočavaju sa nesigurnim ugovorima i nižim zaradama. S druge strane, oni koji imaju finansijske uslove za brak, ponekad ga odlažu ili u njega čak i ne uđu jer nisu dovoljno spremni za zajednički život i na odricanja koja on podrazumeva.

Neki ne mogu da nađu osobu s kojom bi uplovili u bračne vode, a neki to neće jer im papir, kažu, nije potreban. Ima i onih za koje se može reći da brže iskorače iz bračne zajednice nego što u nju uđu, pa je tako svaki 25. brak u Srbiji prošle godine zaključen i razveden u istoj godini.

"Prisutno je blago povećanje razvedenih brakova koji su trajali manje od jedne godine. Prema podacima za 2017. godinu, ipak se najviše razvode brakovi koji su trajali od jedne do četiri godine", kaže Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Brak narušavaju fizičko nasilje, verbalno zlostavljanje, preljuba, ljubomora, zanemarivanje partnera, nepoštovanje, mešanje roditelja, problemi s decom, finansijska situacija. Žene nekada trpe nasilje jer nemaju ekonomsku snagu da izađu iz braka. Prošlogodišnje istraživanje, u kojem je učestvovalo oko 1.500 žena, ne ohrabruje.

"Prosečan nivo primanja za 50 odsto naših ispitanica je između 150 i 300 evra, znači to su jako, jako niski nivoi življenja, jako nizak kvalitet", ističe Mirjana Bobić.

Žene spremnije da zatraže stručnu pomoć 

Kada se naruši kvalitet bračnog odnosa, žene su spremnije od muškaraca da rešavaju bračnu krizu tako što će zatražiti stručnu pomoć, kažu u Savetovalištu za brak i porodicu. Najčešće se javljaju između tridesete i četrdesete godine.

"Kod najvećeg broja parova se dešava to sa rođenjem detata neki zaplet koji vodi nekoj udaljenosti, distanci. Bračna terapija pomogne čak negde do 60 odsto. To ne znači da 60 posto brakova ostane da se održi, dakle ljudi su napravili dobru promenu u onom smislu da su popravili svoje odnose", kaže Dejan Cvetković iz Savetovališta za brak i porodicu Centra za socijalni rad Beograda.

Oni koji u tome ipak ne uspeju, neretko se tokom razvoda, pa i kasnije, prepucavaju preko dece.

"Najveći problem je kad parova kad neko ne razgraniči partnerske od roditeljskih odnosa i onda tu počne inat, zanemarivanje dece, tu počnu svađe i nasilje", navodi Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja.

Da bi broj loših brakova bio manji, stručnjaci savetuju da se najpre proba zajednički život bez papira. A za one koji dugu vezu krunišu brakom, a potom se ubrzo razvedu, kažu da su u brak ušli jer se to od njih očekivalo i da nisu ranije imali snage da prekinu vezu koja očigledno nije bila dovoljno dobra.