Smena načelnikâ školskih uprava zbog male mature

Mladen Šarčević je naglasio da su ove godine pod posebnom lupom bile četiri školske uprave zbog nepravilnosti na završnom ispitu prethodnih godina – Pčinjski, Raški, Jablanički okrug i područje Kosova i Metohije.

"Imali smo divljanje u Jablaničkom i Kosovskometohijskom okrugu. Na Kosovu ne možemo ostvariti punu kontrolu i uvid i tu mogu da zažmurim na jedno oko, ali u Pčinjskom ću preduzeti mere", rekao je Šarčević.

On je naglasio da je tražio kompletne izveštaje sa završnog ispita i da će biti promenjeni načelnici školskih uprava, ali i direktori u školama gde je bilo zloupotreba.

Ministar prosvete izjavio je da, ukoliko se modul za diplomiranog di-džeja pri Univerzitetu "Megatrend" koristi samo kao marketing za postojeći program Fakulteta za kulturu i medije, onda ne mora da prolazi akreditaciju, u suprotnom su u obavezi.

"Ako je osnovni program za kulturu i medije tog fakulteta pri Univerzitetu 'Megatrend' malo promenio materijale i koristio samo kao marketing za postojeći program, onda je to u redu i ne mora da prolazi tvrde procedure", rekao je Šarčević novinarima u Beogradu.

U suprotnom, ako je to novi program, mora da uđe u redovnu proceduru akreditacije, pojasnio je ministar i podsetio da je Nacionalno akreditaciono telo u završnoj fazi formiranja i da će do početka akademske godine imati priliku samo da reši pitanje akreditacije Katedre za germanistiku u Nišu i IT program Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ministar nije želeo da komentariše samu ideju upisivanja brucoša koji će sutra moći da se pohvale diplomom di-džeja.

"Neko je mislio da je to dobro. Koliko čujem 90 studenata je upisano, znači da je neko pogodio temu", rekao je Šarčević. 

"Nećemo smanjivati fond časova stranih jezika"

Država nema nameru da smanjuje fond časova stranih jezika, izjavio je Šarčević i dodao da će drugi strani jezik, koji je sada izborni predmet, biti ocenjivan numerički i ulaziti u prosek.

Šarčević je, na Konferenciji "Razvoj jezičkih kompeticija kod učenika osnovne škole", rekao da je školama prosleđeno uputstvo kako da se ocenjuje drugi strani jezik, a da će u decembru ići izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je svrstao drugi strani jezik u izborni predmet.

"U samom zakonu nije rečeno da se drugi strani jezik opisno ocenjuje. Prosledili smo uputstvo da se drugi strani jezik brojčano ocenjuje i da ocena ulazi u prosek. Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, mi ćemo ići na izmene i dopune ZOSOV-a krajem godine", pojasnio je ministar. 

Od naredne školske godine, kako je rekao, biće više bilingvalnih odeljenja u srednjim školama i podsetio da su ona uvedena gde god je to bilo moguće, čak i u srednjim stručnim školama.

Upraviteljica Fondacije "Tempus" Marija Filipović Ožegović ukazala je na značaj učenja stranog jezika i da deca koja ne nauče dobro strani jezik imaju kasnije u životu problema pri zapošljavanju, nastavku školovanja.

Ni zemlje Evrope se, kako je rekla, ne mogu pohvaliti preterano dobrim znanjem stranog jezika. Istraživanja su pokazala da samo trećina mladih u Evropi misli da je spremno da studira na stranom jeziku iako se strani jezik uvodi u najranijem uzrastu i uče dva, pa čak i tri strana jezika u školi.

Cilj je u Evropi ali i Srbiji, kako je rekla, da se prvi i drugi strani jezik koji se uvode od najranijeg uzrasta znaju skoro kao maternji jezik.

"Strani jezik je važan zbog zapošljavanja, ali i za nastavak školovanja i visokog obrazovanja zbog literature", zaključila je ona.

Deca strani jezik u zemljama EU počinju da uče veoma rano, sa osam godina, dok se drugi strani jezik najčešće uvodi sa 12 godina. 

U samo 11 zemalja EU drugi strani jezik nije obavezan. Najzastupljeniji je engleski jezik u 97 odsto zemalja, francuski u 34 odsto, nemački u 23 odsto, španski 13, ruski tri odsto, italijanski u jedan odsto zemalja.