Koji su najčešći problemi romskih porodica

Robert Kasumović je apsolvent farmacije na niškom Medicinskom fakultetu. Jedan je od 8.000 romskih studenata, koliko je u prethodnih 10 godina studiralo na našim univerzitetima.

"Od malena je u mojoj porodici vladala takva atmosfera da ćemo se ja i moja sestra školovati. To je bila jedna od najbitnijih stvari za našu porodicu, tako da je u nekom smislu ovo vrlo očekivano za mene", kaže Robert Kasumović, apsolvent farmacije.

Njegovi sunarodnici u romskim mahalama žive veoma teško. Većina je bez posla, živi od socijalne pomoći, u veoma lošim uslovima.

A i kada para za izgradnju novih kuća za Rome ima, kao u Nišu, negoduje lokalno stanovništvo.

"Prva stvar na koju smo naišli, bili su negativni stereotipi okružujućeg srpskog naroda, koji se bunio protiv toga da naselje bude izgrađeno. Dakle i dalje smo svesni da postoji socijalna distanca prema Romima", kaže Dragan Todorović, sociolog.

U udruženju romskih organizacija "Liga Roma" ipak ocenjuju da je prethodnih godina ostvaren značajan napredak.

"Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je 2017. godina bila jedna od najuspešnijih godina u poslednjih 20 godina, što se tiče Roma. Imali smo investicije od strane Evropske komisije, nekih devet miliona evra je u opticaju. Grade se romska naselja", kaže Osman Balić, predsednik Lige Roma.

Romska udruženja zahtevaju i veće učešće u državnoj i lokalnoj admistraciji, jer ono sada simbolično i iznosi 0,01 odsto.