Na šta se žale srpski turisti i ko se žali na njih?

Tajland, ali i mnoge druge egzotične zemlje postaju sve popularnije turističke destinacije među srpskim turistima, ali o pravilima ponašanja naši turisti izgleda nisu u potpunosti upoznati.

Iako ih u agencijama upozoravaju na razlike u tradiciji i kulturama pojedinih zemalja, neretko se ipak dogode neprijatnosti. Pa naši turisti, agencijama preko kojih odlaze na putovanja, sve češće upućuju žalbe bez ikakve osnove.

"S obzirom na to da se ne vodi puno računa i ne čitaju se obaveštenja na brošurama turističkih agencija, veliki broj tih reklamacija je neosnovan, to nam donosi određene probleme da ne možemo putnicima da objasnimo da je neophodno pre zaključivanja ugovora o putovanju da se dobro raspitaju, dobro pročitaju sve uslove pod kojim uplaćuju neki aranžman. Rešavanje žalbi je predviđeno i Zakonom o turizmu i vrlo je jasna procedura", kaže direktor "Jute" Aleksandar Seničić.

Naši turisti žale se – na kazne za nepropisno parkiranje, smetaju im komarci, previše slano more, mnogo riba u plićaku, previsoke temperature. Neki zahtevi i komentari, umeju i da nasmeju.

"Imali smo prošle godine situaciju kada smo jednu gospođu obavestili da je let u ranim jutarnjim satima, a ona nam kaže – 'može li da se odloži za malo kasnije, zbog deteta da bi se naspavalo?' A bio je u pitanju čarter let. Autobus je jednom čekao pola sata da krene iz Beograda, jer je jedan putnik insistirao da ponese džak krompira, jer je krompir u Grčkoj skup", opisuje Bojan Stefanović, vlasnik turističke agencije.

I strani hotelijeri žale se na ponašanje srpskih turista.

"Mi imamo hotele sa pet zvezdica koji insistiraju na određenom kodeksu oblačenja kada se dolazi na obroke u okviru hotela. Tu naši turisti nisu u dobroj saradnji sa lokalnim hotelijerima, imamo žalbe i na ponašanje na samim ekskurzijama. Sakralni i verski objekti koji se obilaze takođe zahtevaju određene procedure, načine oblačenja i ponašanja", ističe Seničić.

"Srpski turisti se najčešće žale na udaljenost smeštaja od mora"  

U Ministarstvu turizma kažu da nekada problem može biti mnogo ozbiljniji nego što se čini, i da naši turisti, često toga nisu svesni.

"Ti ozbiljniji problemi se rešavaju u toj zemlji u kojoj je putnik i otputovao. On bi trebao da se obrati policiji, našem Konzulatu u toj zemlji, a naravno u tome treba da im pomogne turistička agencija koja organizuje to putovanje", kaže Vera Božić iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija.

Najčešće žalbe evropskih turista odnose se na lošu uslugu avio-kompanija, a srpskih na hranu i udaljenost smeštaja od mora.

Strani hotelijeri kažu da su srpski turisti slični ruskim. Vole da se žale na sitnice, ponekad prete i tužbom, ali po povratku kući, obično sve zaborave. Za razliku od turista iz Zapadne Evrope koji sve probleme rešavaju, tek po povratku sa odmora, i to najčešće tužbom.