Tribina o nacrtu zakona o slobodnom pristupu informacijama

Ivan Bošnjak je, u uvodnom obraćanju na okruglom stolu u okviru javne rasprave o nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, podsetio da se Srbija obavezala i poglavljem 23 u pregovorima sa EU na izmene i dopune tog zakona, te da je u ranijem periodu taj zakon bio predstavljen kao jedan od najboljih takvih zakonskih rešenja u svetu.

"Pred nama je težak zadatak – da nešto što je najbolje dodatno unapredimo", dodao je Bošnjak.

Ukazao je da se tokom godina primene zakona i rada poverenika pokazalo kao potreba da se unapredi i odgovornost i obuhvat subjekata koji su deo cilja, a prema kojima je uperen ovaj zakon, kao i da se sa druge strane svaki subjekat prepozna i uzme svoj deo odgovornosti.

"Shodno visoko postavljenim kriterijumima u ovoj oblasti, utvrđivanje ciljeva koje ove izmene i dopune zakona treba da dostignu, nisu bile izjednačene samo u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23 i potrebama koje je pokazala praksa poverenika, već i potrebama javnog i civilnog sektora", naveo je Bošnjak.

Prema njegovim rečima, jedan od najbitnijih ciljeva koji su već istaknuti je proširivanje lica na koje se zakon primenjuje, a u skladu sa tim i proporcionalno smanjenje velikog broja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Dodao je i da je zahtev za principom transparentnosti već sada u Srbiji dodatno visoko fokusiran, te da je pažnja posvećena i uvođenju i unapređenju onih instituta koji su nužni sa stanovišta razvoja ljudskih prava, implementacije međunarodnih standarda i prakse većine emalja EU u ovoj oblasti.

Naveo je da je posebna pažnja posvećena i ostvarivanju prava javnosti da zna, te da će zakonom biti unapređena tajnost podataka, odnosno zaštita podataka ličnosti, opšti upravni postupak i mnogi drugi propisi.

Zakon je donet 2004. godine, a od tada je u više navrata unapređivan kroz izmene i dopune i to 2007, 2009. i 2010. godine.

Na nacrtu o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja radili su članovi radne grupe koju su činili predstavnici MDULS – Sektor za ljudska i manjinska prava, Sektor za razvoj dobre uprave i Upravni inspektorat, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Republičkog sekretarijata za javne politike i Narodne skupštine.

Polazne osnove za izradu nacrta bile su poverenikov predlog zakona iz 2012. godine i analiza SIGMA iz 2016. godine, a do sada su održane javne onlajn konsultacije na kojima je prikupljeno preko 100 sugestija i predloga građana, OCD, "Telekoma" i Agencije za borbu protiv korupcije.

Prema godišnjem planu rada Vlade za 2018. godinu za usvajanje zakona je određen drugi kvartal tekuće godine.