Zakup zemlje – u brdima besplatno, u ravnici borba za svaki ar

Od zakupa zemlje, za deceniju, grad Kraljevo zaradio je 10.000 dinara. Državnu zemlju niko neće, što ne čudi lokalnu samoupravu jer je većina parcela u brdima i planinama gde je sve manje, uglavnom staračkih, domaćinstava.

"To su uglavnom livade, pašnjaci, utrine, šume i poljoprivredno zemljište. Veoma je važno da su to veoma, veoma usitnjene parcele, zato i nema nekog velikog interesovanja, ali mi smo u obavezi zakonskoj da svake godine taj program sprovedemo i da se raspiše licitacija. Kako će to biti ove godine propratićemo", kaže predsednik Saveta za čoljoprivredu Grada Kraljeva Dragan Čorbić.

Dok jedni nemaju kome da daju ni za džabe, drugi nemaju dovoljno zemlje za sve koji je žele. U Obrvi, a i drugim selima pored reka, oštra je borba za svaki ar. 

"Ozbiljnim proizvođačima fale površine poljoprivrednog zemljišta i tako da idemo i u susedna sela uzimamo u zakup", objašnjava predsednik Mesne zajednice Obrva, Kraljevo Miloš Dmitrović.

Cena po hektaru zavisi od kvaliteta zemlje.

"Od stotinak evra pa do 300 evra za ratarstvo, a u povrtarstvu cene izlaze od sedam, osam, devet evra aru", kaže Dmitrović.

I domaćini u Mrsaću, gde se dnevno proizvede oko 15.000 litara mleka, zemlju moraju da zakupljuju u okolnim selima.

"Ovde ima dosta mladih ljudi koji su ostali na selu da rade, žive. Imamo dosta farmi, sve je manje i manje zemlje a to je doprinelo zato što je dosta povećano brojno stanje na samim farmama u našem selu", napominje Milorad Majstorović iz sela Mrsać kod Kraljeva.

Zemlje nema dovoljno, a najplodniju pored reke, Zapadna Morava godinama potkopava.

Svaki veći vodostaj odnese deo plodnih oranica pored Morave u selu Mrsać. Od nekada hektara plodne njive porodice Sijćević, danas je ostala samo trećina.