Šapčanke koje su ušle u istoriju

Supruga popa Luke Lazarevića, Karađorđevog vojvode, najstarija je Šapčanka u knjizi. Mnoge od njih menjale su i svet i shvatanja.

"Ana Obrenović je prva među onima koje su unele novinu u život Srpkinja. Odškrinula je vrata ženske pismenosti, dobila je domaće učitelje i za muziku i za klavir, naučila je da svira klavir i gitaru, ali i da govori francuski, mađarski. Objavila je i prvu knjigu prevoda sa nemačkog", kaže autorka knjige "Šapčanke" Živana Vojinović.

Draga Ljočić bila je prva žena lekar u Srbiji – doktorka sa činom poručnika, borac za ravnopravnost polova, heroj u ratu i životu. Isidora Sekulić, prva žena akademik, iz grada na obali Save, na velika vrata ušla je u srpsku književnost. 

"Spomenula bih pesnikinju Jelu Spiridonović Savić koja je bila vrlo hvaljena od kritike, osuđena od komunista ali i zaboravljena od Šapčana", napominje direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović.

U ratovima su nosile puške, negovale ranjenike, brisale razlike i za slobodu davale godine i živote.

"Brojne su Šapčanke koje su se uključile u ratne operacije u Prvom svetskom ratu za koje je francuski novinar Anri Barbi rekao da su zadivile čitav svet i da su prave heroine i da nije bilo nijednog francuskog oficira koji ne bi pred noge tih junakinja svoj mač položio iz najdubljeg poštovanja", objašnjava Vojinovićeva. 

U gradu na obali Save školovala se i Mileva Marić, supruga Alberta Ajnštajna dok je Hristina Topuzović, kako je zapisano u knjizi, stajala uvek ispred i iza Milutina Milankovića.