Da li je bolje piti česmovaču ili flaširanu vodu

Ujedinjene nacije svrstale su Srbiju na listu 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode.

Dr Zorica Jovanovski iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" rekla je da je voda u Vojvodini lošijeg kvaliteta, a voda u centralnoj Srbiji je boljeg kvaliteta.

"Međitim, svaka voda bez obzira na izvorištu kakvog je kvaliteta, određenom preradom se dovede do stanja gde svi parametri zadovoljavaju uslove pravilnika i podobna je za piće", rekla je Jovanovski.

Tamo gde postoji vodovod 96 odsto građana pije mikrobilološki ispravnu vodu. Tek 17 odsto individualnih izvora pijaće vode zadovoljava standarde, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Beograđani za sada piju ispravnu vodu iz Save i Dunava.

Vladimir Šobot iz JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" kaže da se kanalizacija izbacuje takođe u dve beogradske reke. 

"Beograd nema fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, ali pre mesec i po dana gradonačelnik je potpisao ugovor sa kineskom korporacijom koja će u narednih nekoliko godina pomoći Beogradu da dobije fabriku za prečišćavanje vode u Velikom Selu", istakao je Šobot.

Više od 90 odsto otpadnih voda ide direktno u reke i slivove što ugrožava i kvalitet podzemnih voda i vode za piće. U Srbiji trenutno postoje samo 44 sistema za preradu otpadnih voda.

"Naš plan je da vidimo sa jedinicama lokalnih samouprava u kakvom su statusu i ti prečistači i gde su projektne dokumentacije i da se krene sa ozbiljnijom izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda", kaže Filip Abramović, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine.

Proizvodimo 650 miliona litara flaširane vode godišnje, iako imamo kapacitete za mnogo više. Sada koristimo 30 izvora, a imamo ih 300. Voda je dobrog kvaliteta, ali rizik nosi plastična ambalaža.

"Ta voda ne sme da stoji dugo izložena svetlosti i toploti jer onda dolazi i do razvoja mikroorganizama i do otpuštanja nekih hemijskih materija", kaže dr Jovanovski. 

Najveći deo plastičnih flaša završava na deponijama i u prirodi.

"Država bi trebalo da radi na tome, kao u EU, da uradi povrat PVC ambalaže da se njemu da mala naknada, da mu se povrati novac. Ja se nadam da će to da se desi i kod nas", rekao je Dimitrije Ivanović iz Privredne komore Srbije.

Za preradu otpadnih voda Srbija mora da investira oko pet milijardi evra.