Afirmacija rada arhitektinja uz podršku koleginica

Na Arhitektonskom fakultetu među studentima je dve trećine devojaka. Međutim, kasnije su manje vidljive u struci.

"Žene ostaju u biroima u najvećoj meri na nivou fizičkog rada i to je nešto što bismo želeli da promenimo – da dobiju mogućnost u jednom trenutku da same kreiraju", kaže Eva Vaništa Lazarević, predsednica Udruženja žena arhitekata.

Osnivačice Ženskog arhitektonskog društva su uspešne arhitekte, profesorke, vlasnice biroa, direktorke urbanističkih institucija.

Njihovo zajedničko delovanje usmereno je uglavnom na mlađe koleginice, kojima je ženska podrška najpotrebnija.

"Osnivanjem ovakvog udruženja mi smo rešili da, pored mnogih drugih ciljeva, ujedno insistiramo, promovišemo žensku kreativnost, ženska autorska dela jer smatram da tu ima velikog potencijala u stvaralaštvu i da prosto nismo dovoljno promovisane", navodi članica udruženja Anja Milić.

Udruženje je, kako kaže, platforma gde će se promovisati članice i pokazivati njihova dela svake godine.

Pre više od 100 godina prva žena arhitekta u Srbiji Jelisaveta Načić, koja je projektovala veći broj zgrada u Beogradu koje su danas spomenici kulture, utrla je put ženama u zanimanju u kome se i danas bore za ravnopravan tretman sa muškim kolegama.

"Nedovoljno je žena na najvišim rukovodećim funkcijama, ja ću samo reći jedan primer najbolji ili najgori, da je u Srbiji je samo 6,6 odsto žena gradonačelnica. To je zaista premalo znajući kvalitete i sposobnost mnogih žena", ukazuje arhitekta Aleksandar Jovanović.

Udruženje žena arhitekata učestvuje i u projektu Programa za razvoj UN "Rodna ravnopravnost i klimatske promene", čiji je cilj projektovanje i izgradnja naselja sa što manjom emisijom gasova staklene bašte u atmosferu.