Zašto pastiri iz Sakula spaljuju vunu

U porodici Marjanski iz Sakula već šesta generacija se bavi ovčarstvom. Trenutno imaju stado od oko 400 grla i godišnje dobiju od 700 do hiljadu kilograma vune.

Ručno ih sami šišaju kako bi smanjili troškove, jer su im već puni ambari vune koju niko ne želi da otkupi, iako je cena minimalna.

Slobodan Marjanski, predsednik Udruženja stočara "Ovčar" kaže da su do pre 10 godina menjali vunu za tepihe, a kasnije su je palili.

"Već dve godine stoji kod nas, ja sam ove godine prodao nešto malo za 30 dinara po kilogramu", rekao je Slobodan Marjanski.

Iako je smanjivanjem stada poslednjih godina opala i ponuda vune, cena na tržištu nije se povećala iz jednog osnovnog razloga.

Živan Marjanski, ovčar iz Sakula kaže da nema glavnog otkupljivača vune, nema prerađivača da bi se pravili vuneni džemperi i to je problem. 

"Da postoji fabrika koja bi to prerađivala kao pre, onda bi vuna bila potrebna, sad se odeća uvozi iz Kine i naša vuna je postala višak, jer vunene čarape retko ko nosi", ispričao je Živan.

Najstariji u porodici Marjanski, Zlatoje pamti i mnogo bolja vremena, kad je kilogram vune vredeo kao kilogram sira.

"Bile su zadruge. Živeo sa u Belom Blatu i čim ošišaš ovcu taj dan predaš vunu i dobiješ novac i nema šta da misliš. Birali su i onda je prolazila vuna kroz rešetke, ali i cena je bila dobra", kaže Zlatoje Marjanski, ovčar iz Sakula.

Uprkos svemu Marjanski neće prekidati porodičnu tradiciju, jer ljubav prema ovčarstvu je velika, a kako kažu gubitak na vuni uspevaju da nadoknade prodajom jagnjića čija je subvencionisana cena 360 dinara po kilogramu, ali im je žao što prirodnu vunu nema ko da preradi i iskoristi za kvalitenu toplu odeću.