Kakva je sudbina zaplenjenih životinja – od papagaja do lavova
U akciji Ministarstva zaštite životne sredine protekle nedelje rešena je sudbina dva mrka medveda, koji su zaplenjeni u okolini Srbobrana. Medvedi su posle boravka u beogradskom zoološkom vrtu smešteni u jedno specijalizovano nemačko prihvatilište. Ipak, problem smeštaja za desetine životinja i ptica koje su zaplenjene na granici ili oduzete od vlasnika, tek treba da bude rešen.
Makaki majmuni, lav, papagaj ara. Njihovo stanište svakako nije u Srbiji, ali su pronađeni na Horgošu, u blizini Novog Pazara, u Surčinu.
Desetine ptica i životinja svake godine bude zaplenjeno ili oduzeto od vlasnika. Međutim, nema mnogo izbora gde bi sve one mogle biti smeštene: Jedno mesto je zoološki vrt u Beogradu, a drugi je zoološki vrt na Paliću.
Direktor beogradskog zoološkog vrta objašnjava da ih zbog nedostatka mesta najčešće čuvaju do godinu dana.
"Od krupnijih su stigli medvedi o kojima se priča proteklih dana, stizali su i vukovi u nekoliko navrata. U svakom trenutku mi imamo između 50 i 70 životinja iz ministarstva, koje borave kod nas u vrtu", kaže direktor beogradskog zoo-vrta Srboljub Aleksić.
O sudbini ovih ptica i životinja odlučuju u Ministarstvu zaštite životne sredine. Nemaju precizne podatke koliko životinja je oduzeto za godinu dana, ali kažu da za njih traže najbrže rešenje.
"Pokušavamo te neke velike životinje koje ne možemo dugo da držimo preko međunarodnih organizacija koje nam na sve načine pomažu da ih smeštamo u specijalizovana prihvatilišta za te vrste. Tako smo pre nekoliko godina zaplenili lava i lavicu u jednom ilegalnom zoo-vrtu u neposrednoj blizini Novog Pazara i te lavove smo posle nekoliko meseci smestili u prihvatilište za velike mačke u Južnoafričkoj Republici", objašnjava Jasmina Jović, v. d. pomoćnika ministra sektora za zaštitu prirode i klimatskih promena
Gde smestiti ptice, a još važnije – krupne divlje životinje, odgovor bi trebalo da da Zakon o zaštiti prirode.
"Mi smo skloni da donesemo propis, a da ne razmišljamo da će on nekada stvarno i da se sprovede. Nije dovoljno propisati da će se divlje životinje oduzimati ako ih neko drži, a ne sme da ih drži. Potrebno je predvideti neke infrastrukturne elemente za rešavanje tog problema. Konkretno potrebna su prihvatilišta za te divlje životinje", ukazuje direktor "Orke" Elvir Burazerović.
Dok Srbija ne dobije ovo prihvatilište, i dalje su jedina opcija zoološki vrtovi. Iz njih tek poneki zaštićeni primerci budu vraćeni u prirodu, dok za sada većina životinja bolji život traži u inostranstvu.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар