Krađa arheoloških dobara – od ašova do aukcijskih kuća
Srpsko arheološko društvo upozorava da je u Srbiji alarmantno stanje kada je reč o krađi arheoloških dobara. Najvredniji predmeti završavaju u aukcijiskim kućama u inostranstvu gde se prodaju po ceni i do pedeset puta većoj od one koja je plaćena u Srbiji. Arheolozi upozoravaju da u pojedinim selima na desetine ljudi opremljeni detektorima tragaju za predmetima iz prošlosti. Kazne za krijumčarenje su od novčanih do zatvorskih.
Od ašova i detektora do kataloga u aukcijskim kućama predmeti iz Srbije prođu mnogo ruku i očiju. U lancu sve počinje od tragača, nastavlja se sa otkupljivačem, zatim ljudima koji prave kataloge koje šalju u aukcije kuće koje odlučuju šta će otkupiti.
"Najviše odlaze metalni nalazi iz rimskog perioda. Jako su na ceni srednjevekovni nalazi. Sve što može da se proda – odlazi. Čitav Srem je jako puno napadnut, istočna Srbija, okolina Jagodine, okolina Pirota ka bugarskoj granici", ukazuje Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva.
Prema njegovim rečima, ne može da se govori o pojedinim lokalitetima nego o stotinama i stotinama kvadratnih kilometara.
U inostranstvu postoje agencije specijalizovane za pravljenje predistorije takvih predmeta jer je to jedan od uslova da se pojave na aukciji.
Carinici kažu da su se suočavali sa pokušajima krijumčarenja starog novca, numizmatičkih zbirki, oružja, figura, retkih knjiga.
"Nije više samo to ni smešteno u putničkim kolima kojima se ljudi kreću. Koriste se se autobusi i druga prevozna sredstva tako da je praktično naš zadatak tim teži, izazov daleko veći", napominje Slobodan Tomić iz Uprave carina.
Koliko je reč o unosnom poslu, pokazuju i slučajevi u kojima su krijumčari pravili kopije originala koje su pokušali da iznesu iz zemlje i prodaju u inostranstvu.
"Relativno jednostavno i lako, sa malim ulaganjima, mogu se napraviti fantastične kopije predmeta koji izgledaju kao da su jako jako stari, a ustvari su tehnološkim postupcima obrađeni tako patinirani uz dodatak odgovarajućih hemikalija da izgledaju da su stari", dodaje Tomić.
Arheolozi kažu da su priče i legende o zakopanom turskom i hajdučkom blagu dovele do pojedinih mesta tragače koji su miniranjem i kopanjem uništili brojne lokalitete.
"Kod nas ne da je alarmantno, nego ne znam kako da nazovem obim u kom dolazi do krađe arheoloških dobara. Ja se bojim da ćemo vrlo brzo u narednih par decenija, ako se nastavi takvim tempom, doći u situaciju da od onoga što kažu Srbija kao arheološki eldoradi – mi postajemo zemlja koja nema dokaz o materijalnoj prošlosti", ističe Crnobrnja.
Stručnjaci upozoravaju da se uništavanjem arheoloških nalazišta i krijumčarenjem tamo prodnađenih predmeta gubi mogućnost da saznamo činjenice o prošlosti prostora na kojem živimo.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар