Kada lažni autor tumači porodično nasilje u "Politici"

Objavljen pa povučen - bar sa sajta lista Politika, tekst o nasilju koji potpisuje izvesni Dr Petar Veličković, forenzički psihijatar, sudski ekspert za poveravanje dece iz Montreala.

Zbog sporne teze o krivici žena u porodičnom nasilju, koju potkrepljuje tvrdnjom da su one češće čedomorci, izazvao je lavinu, uglavnom negativnih, komentara na društvenim mrežama.

Još brže se proširila informacija o lažnom identitetu autora teksta. Pod tim imenom i prezimenom forenzičkog psihijatra nema, a uz tekst je objavljena fotografija nemačkog glumca Andreasa Kaufmana.

Zašto je tekst povučen sa sajta? Da li je samo fotografija pogrešna, ime, titula? Ko je zapravo autor teza koje je deo javnosti kritikovao? RTS je pokušao da odgovore dobije od glavnog i odgovornog urednika Žarka Rakića, ali bez uspeha.

Dok se čeka objašnjenje, nije jasno kako je u vreme interneta, Gugla, kada je sve relativno jednostavno proveriti, moglo da dođe do ovakve greške.

"Tema - zašto se podmeću vesti? Zbog tiraža, zbog čega bi drugog. A kada razmišljam o ovom slučaju, postoji jedna stvar - Politika je ozbiljan list. Onda tu već nešto ne štima, ne štima, pogotovo što je dan za danom... Imali smo tekst terapeuta Milivojevića koji je izazvao slučaj, a onda odjednom u utorak imamo ovaj tekst", rekao je Branko Rosić, pisac i zamenik urednika Nedeljnika.

I sam Nedeljnik prošao je kroz bolno iskustvo objavljivanjem navodnog intervjua sa predsednikom Trampom. Koliko greška šteti kredibilitetu?

"Greška je ozbiljna ako gledamo tu tradiciju Politike i ova dva saplitanja na samom početku nedelje. Čućemo stav redakcije, čućemo objašnjenje", dodaje Rosić.

Tekstovi u kojima se žene manje ili više direktno krive za nasilje nisu retkost u srpskim medijima. Cena nije samo gubitak kredibiliteta, stvarnog stručnjaka ili medija.

"Ono što je mnogo gore – što se na ovakav način krivi slika stvarnosti, pokušava se da se izjednači muško nasilje prema ženama. To da je muško nasilje predominantno je apsolutna istina i to može da potvrdi bilo koja institucija koju upitate za broj prijava", kaže Aleksandra Nestorov iz Ženskog autonomnog centra.

A kada su u nedavnom istraživanju pitali žene koje su pretrpele nasilje da li posle tabloidnih tekstova radije odlučuju da prijave nasilnika, statistika je rekla da čak šest od 10 žrtava odustaje od prijave.

"Žene se zapravo posle čitanja naročito senzacionalističkih člananaka, zapravo osećaju ponovo postiđeno, kao da su one krive", objašnjava Nestorov.

Da je odgovornost za svaku poruku koju novinari pošalju velika, potvrđuje i podatak iz istraživanja. Skoro 93 odsto žrtava nasilja čita dnevne novine, svaka treća nedeljne, dok svaka druga misli da je izveštavanje loše.