Radmila Marinković – profesorka koju pamte generacije studenata

Na fakultetu je provela četrdeset i dve godine, gde je, kažu, bila jedan od najomiljenijih profesora. Čuvena jedanaestica bila je prepuna kada je držala predavanja iz srednjovekovne književnosti.

"Sa koliko emocije, sa koliko odgovornosti, sa koliko, ako hoćete, i manastirske mirnoće je ona nama to predočavala – nikada nas ne grdivši zato što mi nešto ne znamo, ali istovremeno obavezujući nas da mi to treba da naučimo", navodi Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta.

Profesorka Ljiljana Juhas Georgijevski sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu navodi da je zahvalna Radmili Marinković jer joj je Domentijan postao životna tema.

"Ja sam joj neizmerno zahvalna što je Domentijan postao nekakva moja životna tema i što sam se njemu neprekidno vraćala", ističe Juhas Georgijevska.

Poslednje predavanje Radmila Marinković je održala u devedesetoj godini.

"Mi smo imali mnogo velikih profesora. Ali profesorka Marinković je zaista bila korifej naše nauke o srednjovekovnoj književnosti srpskog kulturnog nasleđa i uopšte naše bogate srednjovekovne riznice", objašnjava Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Bavila se starom srpskom književnošću, srpskim srednjovekovnim romanom. Proučavala je žitija, pre svega dela Stefana Prvovenčanog, Domentijana. O Svetom Savi je govorila: "On je posle velikog razvoja srpskog naroda i srpske patriotske svesti došao kao završetak jedne epohe i otvorio je jednu novu epohu koja još uvek traje."

Pri objavljivanju knjiga brinula je o svakom detalju. Tako su po njenoj želji korice Svetorodne gospode srpske – vizantijsko plave.