"Žene u crnom" obeležile 25 godina od silovanja žena u ratu u BiH

Tokom akcije oko 30 aktivista i aktivistkinja obučenih u crno držalo je male transparente "Pamtimo žene silovane u ratu" i "19. jun – Dan borbe protv seksualnog nasilja", a ispred Spomenika knezu Mihailu postavili su dva velika transparenta – "U ratu u Bosni i Hercegovini silovano je 20.000 žena! Pamtimo" i "Zločini nad ženama u ratu u BiH (1992–1995).

Aktivista "Žena u crnom" Miloš Urošević rekao je novinarima da društvo u Srbiji nije tolerantno prema ženama koje su žrtve "masovnih sistematskih silovanja" i da je cilj akcije da podseti na te događaje.

"Znamo da su u ratu u Bosni i Hercegovini srpske oružane formacije odigrale ključnu ulogu u silovanju. U ovom društvu postoji izuzetna netolerancija za te žrtve", rekao je Urošević i dodao da je Srbija jedina zemlja u regionu koja u svom Zakonu o civilnim žrtvama rata ne prepoznaje žrtve ratnih silovanja kao invalide rata.

Podsetio je da "Žene u crnom" već drugu godinu obeležavaju 19. jun – Međunarodni dan borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima, koji su ustanovile Ujedinjene nacije.

Zahvaljujući ženama koje su, kako je naveo, progovorile o preživljenom ratnom silovanju i sarađivale s feminističkim pravnicima, Rimski statut koji od 1998. godine reguliše rad Međunarodnog krivičnog suda od 1998. godine prepoznao je kao teško kršenje ljudskih prava žena oblike ratnog nasilja nad ženama – silovanje, seksualno ropstvo, prostituciju, prisilnu trudnoću, prisilnu sterilizaciju i sve druge oblike seksualnog nasilja.

Urošević je ukazao i na presude Haškog tribunala u kojima je navedeno da je silovanje ratni zločin protiv čovečnosti.

"Prvi put u svetu su žene u Bosni i Hercegovini 2006. godine dobile status civilnih žrtava rata i na osnovu toga primaju mesečnu nadoknadu kao preživele ratnog silovanja. Slični propisi su usvojeni u Hrvatskoj i na Kosovu", rekao je Urošević.

Predstavnici "Žena u crnom" izveli su i preformans tokom kojeg su na dugačkom belom papiru ispisivali nazive mesta u kojima su silovane žene, a potom su se okupljeni popeli na stepenice Spomenika knezu Mihailu gde su ćutali držeći papir.

Skup je obezbeđivala policija i protekao je bez incidenata.

Tokom rata u Bosni i Hercegovini silovano je oko 20.000 žena, saopštila je ranije organizacija "Žene u crnom".

"Najbrojnije žrtve bile su bosanske Muslimanke, dok je među počiniocima bilo najviše bosanskih Srba. Jedno od mesta masovnih silovanja bio je grad Foča, te je Haški tribunal doneo presudu 2001. godine trojici muškaraca, u kojoj je prvi put u istoriji međunarodnog humanitarnog prava rekao da je seksualno ropstvo zločin protiv čovečnosti", navodi se u saopštenju.

Ujedinjene nacije su počev od 2000. godine donele nekoliko rezolucija (1325, 1820, 1888, 1889, 1910) koje se odnose na silovanje žena u ratu, uvele su funkciju specijalne izvestiteljke za seksualno nasilje u sukobima, ali uprkos svemu tome, silovanje u sukobima koji bukte širom sveta se i dalje nastavlja.