Zaštita životne sredine jedan od ključnih izazova u pristupanju EU

"Većina ljudi ima kuće na 100 metara odavde, ima njiva, voćnjaka, malina na 50 metara odavde. Samo preko Lima kad nadođe, pune su smeća", kaže jedan meštanin.

Tri meseca kasnije, u lokalnoj samoupravi kažu da višedecenijski problem mogu da reše jedino uz pomoć države.

"Dajemo sve od sebe što se tiče lokalne samouprave da nađemo neko rešenje ne samo za Prijepolje već i za susedne opštine i u tom pronalaženju zajedničke deponije smo bezmalo 15 godina", ističe predsednik Opštine Prijepolje Dragoljub Zindović.

Opštinari rešenje vide u transfer stanici za selekciju otpada.

"Moramo da privolimo građane na taj način odlaganja otpada, mi bismo radili na tome da građani Prijepolja imaju razvijenu ekološku svest tako da smo mi spremni, samo su nam potreba novčana sredstva", ukazuje Mersid Mekić iz Nadzornog odbora Komunalnog preduzeća Lim.

Poglavlje o ekologiji, često se doživljava kao metla za naše ekloške probleme. Iako je bilo najava da ćemo poglavlje 27 otvoriti prošle godine, "zeleno svetlo" dobili smo početkom 2017. Posebno ministrastvo ne u okviru poljoprivrede, smatraju stručnjaci.

"Otvaranje poglavlja neće Srbiji pomoći ukoliko ona ne stvori pre svega jednu insitucionalnu političku klimu, samostalno ministarstvo koje će biti potupuno automnomno na čelu sa ministrom, koji će biti dovoljno politički jaka figura da obezbedi dovoljno novca za realizaciju projekata", napominje asisistent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić.

Iako je 70 procenata propisa već usklađeno sa onima iz Brisela, pred Srbijom je još puno posla.

"Kada bismo analizirali koliko je Srbija transponovala direktiva – mi smo uradili jedan veliki deo. Međutim, problem nastaje kada te direktive moramo da primenimo u praksi, pre svega, zato što se radi o velikim finansijskim odvajanjima. Oko 11 milijardi evra bi Srbija trebalo da izdvoji u procesu EU integracija a tiče se zaštite životne sredine", ukazuje Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Marko Vujić objašnjava da su ulaganja neophodna kad se pogleda struktura same aproksimacije u vezi poglavlja 27.

"Gotovo šest i po od tih 10 se tiču otpadnih voda, dakle, otpadne vode prestavljau najveće izdatke Srbije. Dovoljno je pomentuti da imamo svega šest postrojenja a neophodno je da ih imamo 320", ukazuje Vujić.

Za 2016. godinu za zaštitu životne sredine izdvojeno je 0,4 odsto BDP-a. To je oko 20 puta manje nego u zemljama EU, na primer u Sloveniji.