Generalštab čeka projekat za obnovu
Dvanaesta Beogradska internacionalna nedelja arhitekture posvećena je poznatom arhitekti Nikoli Dobroviću. Najviše gorućem pitanju obnove jednog od njegovih najznačajnijih dela, Generalštaba porušenog u NATO bombardovanju. Arhitekte apeluju da ga treba sačuvati kao spomenik kulture i da pre bilo kakve odluke o budućoj nameni objekta treba uraditi studiju izvodljivosti.
Osamnaest godina posle bombardovanja uklonjen je najoštećeniji deo objekta da se ne bi sam urušio i urađena delimična sanacija. Ploče od belog mermera sa Brača, kojima je fasada bila pokrivena, sačuvane su kako bi se koristile pri obnovi.
"To bi trebalo rekonstruisati tačno onako kako je bilo zato što je kapitalno delo od izuzetnog značaja ne samo po mom mišljenju nego i po mišljenju mnogih ljudi u Evropi i svetu smatra se najmarkantnijom, najznačajnijom zgradom savremene arhitekture u južnoj Evropi", navodi arhitekta Spasoje Krunić.
Zgrade nekadašnjeg saveznog sekretarijata za narodnu odbranu izgrađene su između 1956. i 1965. godine. Za spomenik kulture proglašene su šest godina posle bombardovanja, 2005. godine. Već 2006. pokrenuta je inicijativa da se obrišu iz registra kulturnih dobara.
Iste godine u kuli koja je deo kompleksa i nije porušena u bombardovanju, a gde se nalazi i Ministarstvo odbrane, otvorena je i NATO kancelarija za vezu.
Deceniju kasnije ruševine su i dalje tu, kao spomenik kulture, ali i urbicida. U komisiji koja je odlučivala o proglašenju Dobrovićevog dela za kulturno dobro bila je i Tanja Damjanović koja sada predaje istoriju arhitekture u Bostonu.
"Ne samo da sam ja pominjala određene beogradske objekte koji su bili bombardovani u NATO agresiji, već je i jedan mladi kolega kome je doktorska teza urbicid bio pozvan da nam na univerzitetu održi predavanje na temu urbicida i posle toga se otvorila jedna vrlo živa diskusija na temu generalštaba", objašnjava prof. Tanja Damjanović, sa Masačusets koledža u Bostonu.
Do sada nije urađena procena koliko bi koštala obnova, niti su obezbeđena sredstva za rekonstrukciju.
"Da se osmisli i da se naprave projekti, kada bi se danas krenulo bilo bi potrebno oko dve do tri godine da bude u funkciji. Što se tiče novca potrebno je između deset i trideset miliona evra, zavisi šta se hoće i koliko će ta rekonstrukcija biti obimna", navodi dr Igor Marić iz Udruženja arhitekata Srbije.
"Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred", piše na panou kojim su ruševine sakrivene. Slogan Živojina Mišića svakako je i najbolja poruka da se konačno obnovi zgrada institucije koja uživa najveće poverenje građana.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар