Mali broj donora koštane srži, davaoci najčešće iz inostranstva

Zbog jednog od najtežih oblika dečje leukemije, Elena je mesecima posle rođenja morala da bude u Institutu za majku i dete. Na sreću, sve se dobro završilo. Donator koštane srži mogla je da bude njena rođena sestra. Transplantacija je urađena kada je Elena imala osam meseci. Intervencija je uspela, oporavak je dobro išao, ali je i svoj prvi rođendan morala da proslavi u bolnici, u Roditeljskoj kući, koja se nalazi pri institutu.

"Mi smo inače proveli pet godina u tom strahu, iščekujući taj 11. februar 2016. kada su doktori rekli da je definitivno zdrava. Sada ima šest godina od transplantacije i Elena je proglašena zdravom devojčicom", navodi Ivana Stanojlović, Elenina majka.

U lečenju bolesti kod kojih može da pomogne transplantacija koštane srži, nekada pacijnet može sam sebi da bude davalac, nekada su to srodni članovi porodice, ali za većinu ljudi nada su potencijalni nepoznati donori. Da bi se pronašao odgovarajući davalac često se pretražuju i strani registari koje čine milioni davalaca. Na sreću, naša zemlja je članica tih svetskih registara, jer u našem i dalje nema dovoljno prijavljenih građana.

Kada je pomogla Eleni, Nevena je imala samo osam godina, sada ima 15, završava osmi razred, i dalje je jedna od najmlađih donora koštane srži, ali i veliki humanitarac. Nedavno je sa porodicom u Ubu organizovala kampanju "Davalac koštane srži-nada koja traje!"

"Najviše mi je bilo žao jer su toliko dugo bili u bolnici, mamu uopšte nisam viđala, bilo mi je mnogo drago kada sam saznala da mogu da pomognem sestri", objašnjava Nevena, Elenina sestra i donor koštane srži..

Posle kampanje porodice Stanojlović, u Ubu su na desetine građana postali potencijalni davaoci koštana srži. Tokom akcije, flajere na kojima je pisalo - "Moja sestra moja nada", "Budi i ti nečija nada", delila je i Elena, koja u septembru kreće u prvi razred, ali već sada zna čime želi da se bavi.

"Kad odrastem biću doktorka za decu", ističe Elena.