Manjak prakse na fakultetima, (ne) slušaju se zahtevi tržišta

Ako u eri digitalizacije i novih tehnoloških revolucija ne držite korak sa novim zahtevima, opstanka nema – kažu na Mašinskom fakultetu, koji je poslednjih godina osavremenio laboratorije, modernizovao praksu, obučava profesore i uvodi nove predmete.

"Novi u toj grupi su biomedicinsko inženjerstvo, mašinstvo i informacione tehnologije, dizajn u mašinstvu, prehrambeno inženjerstvo itd. Dakle, ono što smo dobili kao signal sa tržišta rada da nedostaje – mi smo dopunili", ističe dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović.

Ipak, ima i fakulteta koji su ostali u prošlim vremenima – bez prakse, modernih programa i udžbenika.

"Ima ovih starih profesora, koji su tu negde četiri-pet godina do penzije. Oni bukvalno kažu: okej, evo vam knjiga, a onda ćemo da dođemo do toga da imate završni ispit i da ću ja vas da pitam 600 miliona strana matematičke teorije, koja vam neće trebati sutra ni za šta, ali smatram da vi treba da je znate zato što sam je ja učio", napominje Borjan Soković iz Saveza studenata Beograda.

Često se dešava da i studenti sa visokim prosekom nisu dovoljno obučeni i stručni da odmah spretno i spremno uđu u svet rada.

"Nedovoljno se na pojedinim fakultetima, naročito iz oblasti primenjenih nauka, izučavaju veštine, bilo da je reč o komunikacionim, analitičkim ili o osposobljavanju za rešavanje konkretnih problema", ukazuje Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije.

Privatni fakulteti su imali mogućnost da prilagode programe savremenim zahtevima tržišta. Ipak, i tu ima problema.

"Te fakultete vode vlasnici koji nisu iz sveta obrazovanja, postoje predominantni profitni motivi, koji dovode do toga da se i na vreme završi, ali uz znatno niži nivo kvaliteta", dodaje Hanić.

Nadležni najavljuju i čvršću vezu sa poslodavcima.

"Da postoje opcije koje predviđaju da prikupljamo mišljenje od poslodavaca vezano za kvalitet naših diplomiranih, koliko su oni zadovoljni, i da daju neko mišljenje o studijskim programima koji su u postupku akreditacije", napominje Vesna Mandić, pomoćnica ministra prosvete za visoko obrazovanje.

I praksa ulazi na velika vrata. Ona je sada u najvećoj meri prisutna na tehničkim fakultetima, Namera je, međutim, da bude zastupljena i na ostalima, i to sa kompetentnim mentorima, kako sa fakulteta tako i iz kompanija i institucija gde će se ta praksa obavljati.