Svet gradi mnogo više nuklearki nego što ih zatvara

Nuklerke su projektovane da izdrže zemljotres, udar aviona, teroristički napad i njihova bezbednost se proverava, takozvanim, stres testovima. Pojačava se sigurnost od nove tehnološke pretnje.

"Sajber kriminal, znate kako, tu je sada veliko učešće informacionih tehnologija upravljanja elektranama i sada je tu jedna od mogućih pretnji, pa se i tu predviđaju mere da sprečavaju bilo kakve događaje koji bi mogli da naruše sigurnost elektrana", kaže Miodrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju.

Od 440 nuklerki u svetu, 185 reaktora je na teritoriji Evrope. Posle nuklerne katastrofe u Fukušimi, Nemačka je od 17 nuklerki već zatvorila osam, u Italiji dve, a Austrija novi reaktor nije ni pustila u rad. I radioaktivni otpad je pretnja.

"Radioaktivni otpad je deo tehnologije nuklearne. To je veoma važna stvar i od svakog dolara proizvedene struje iz nuklerki odvaja se jedan deo za obradu i odlaganje radioaktivnih materijala. Sve nuklearno energetske zemlje imaju svoj program i one na tome vrlo intenzivno rade. Taj radioaktivni otpad itekako može dobro da se smesti, odloži, da ne smeta budućim generacijama", kaže Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora JP "Nuklearni objekti Srbije".

Mnoge zemlje se ne odriču nuklerki jer su stabilan izvor struje. Naš vrhunski stručnjak doktor Mesarović kaže da moć nuklerne energije najbolje opisuje njegov privezak, koji čuva već pola veka u kome je samo jedna originalna peleta nuklenog goriva.

A na privesku piše: "Sadržaj energije u ovom malom elementu je dovoljan da snabdeva godinu dana jedno domaćinstvo".

"Svaki deseti kilovat sat u svetu se proizvodi iz njih. U Evropi nekad bilo svaki treći, sada otprilike svaki četvrti posle ovog da kažem buma sa obnovljivim izvorima i naravno grade se nove", naglašava Mesarović.

Najviše nuklerki gradi se u Aziji i to u Kini, a spremnih planova za nove reaktore ima i u Evropi, u Finskoj, Mađarskoj, Bugarskoj. U našoj zemlji gradnja nuklerki zabranjena je zakonom.

"Ja lično smatram da ga treba što pre ukinuti. Ne da bi Srbija gradila nuklearke jer to nema šanse, to je jako skupo u ovom trenutku. Ali jednostavno da bi se obučavao kadar mi nemamo više naučno stručnog kadra iz oblasti nuklernih tehnologija", ističe Plećaš.

Stručnjaci iz te oblasti su nam neophodni, ne samo zbog činjenice da je Srbija samo na 50 do 400 kilometara udaljena od nuklearnih centrala već i zbog odlaganja radioaktivnog otpada i kontrole radioaktivnog zračenja.