Kako prepoznati dete koje je žrtva seksualne eksploatacije

Srbija je pogodno tlo za trafiking, a u Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima kažu da je neophodno informisati ljude o tome da trgovina ljudima u našoj zemlji postoji i da smo svi odgovorni ukoliko ona dugo traje.

Naročito zabrinjava činjenica da su ponekad roditelji zloupotrebljavali svoju decu, kao što je slučaj roditelja iz Smederevske Palanke koji su svoju petnaestogodišnju ćerku tokom protekle dve godine prisiljavali na prostituciju, a za koji je javnost juče saznala.

Direktorka Centra Sanja Kljajić kaže za RTS da je neobično da seksualna eksploatacija traje dve godina, a da to niko ne primeti.

"Najčešće okolina okreće glavu smatrajući da je to stvar porodice, da nema mogućnosti da se to reši i da se ne treba mešati jer službe neće ništa preduzeti, te da će čovek samo sebi stvoriti probleme", rekla je Kljajićeva.

Ističući da je neophodno da se ljudi obuče kako da primete da je neko žrtva seksualnog ropstva, Kljajićeva upozorava da je oporavak žrtve brži što je ona kraće u lancu trgovine.

Objašnjava i koji su pokazatelji da je neko dete žrtva trgovine ljudima, i kako znati da neko ima loše namere, imajući u vidu da decu najčešće seksualno eksploatišu bliske osobe.

"Loše namere se ne mogu lako prepoznati. Ali, ukoliko do trgovine dođe, to se može primetiti na detetu. Ono menja ponašanje, te su roditelji ti koji takvu stvar moraju da primete – povlači se u sebe, daje čudne odgovore koji zvuče kao da su naučeni, a često su primetne i posledice fizičkog nasilja, i loš apetit, nesanica", rekla je Kljajićeva.

To su sve, ističe, signali za uzbunu, i to ne samo kod dece u biološkim porodicama već i kod dece u institucijama, hraniteljskim porodicama.

Moramo da naučimo službe da mogu da primete trgovinu, da uoče kada se deca vraćaju u institucije sa predmetima koje je neobično da poseduju, a i garderoba koju nose često može da bude pokazatelj, i to u slučaju seksualne eksploatacije, rekla je Sanja Kljajić.

Dodala je da Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima najbolje sarađuje sa MUP-om i sistemom socijalne zaštite i da u najvećem broju oni prijavljuju žrtve.

Što se tiče medijskog izveštavanja o toj temi, navela je da mediji treba da budu saradnici u borbi protiv takvog načina eksploatacije, ali nikako na pojedinačnom primeru.

"Žrtva pretrpi veliku traumu i mi uložimo mnogo napora da je stabilizujemo, a ako procuri neka informacija i ako neko krene da kopa, vraćamo se na početak", rekla je Kljajićeva.

Siromaštvo i nezaposlenost su odličan teren za trgovinu ljudima. Međutim, sve češće su žrtve i visokoobrazovane osobe, kao i oni iz imućnih porodica, a metode trgovaca postaju sve suptilnije.